ODLAZAK LEGENDE - Preminuo Ilija Petković

Ilija Petković (75), nažalost, izgubio je najvažniju bitku - životnu.

Posle prijema u Klinički centar Srbije, u ponedeljak, zbog pucanja čira na dvanaestopalačnom crevu, ustanovljeno je da je nekadašnji selektor Srbije i Crne Gore Ilija Petković pozitivan na koronavirus. Iz tih razloga Petković je prebačen u Kovid bolnicu „Bežanijska kosa”.

Stanje predsednika FS Beograda i Stručnog odbora FSS, u sredu uveče bilo je stabilno, iako je izgubio dosta krvi, ali se potom pogoršalo. Lekari su ga priključili na respirator, imao je ozbiljnih problema sa srcem i plućima....

Ilija Petković rođen je u Kninu 22. septembra 1945.

Igračku karijeru počeo je u kninskom ligašu Dinari. U 19. godini je došao u Beograd gde je postao igrač OFK Beograda za koji je igrao ukupno 16 sezona, najpre od 1964. do 1973. godine, a zatim i od 1976. do 1983. U sezoni 1965/66. sa OFK Beogradom je osvojio Kup Jugoslavije. Za OFK Beograd je odigrao 417 utakmica i postigao 68 golova. Zbog njegove brzine i eksplozivnosti zvalu su ga „tajfun sa Karaburme“.

Petković je tri godine, od 1973. do 1976, igrao za francuski Troa.

Za selekciju Jugoslavije je igrao od 1968. do 1974. godine. U tom periodu reprezentativni dres je oblačio 43 puta i postigao šest golova.

Debitovao je 24. aprila 1968. na stadionu Crvene zvezde. Jugoslavija je bila domaćin Francuskoj u revanš susretu četvrtfinala Kupa nacija. U prvoj utakmici, odigranoj 18 dana ranije u Marselju, bilo je 1:1. Iliji je trebalo tri minuta da postigne i prvi gol. Drugi put među strelce se upisao u 33. minutu. Na kraju, Jugoslavija je pobedila Francusku 5:1.

Ta pobeda je donela Jugoslovenima plasman na završni deo Kupa nacija, koji je održan u junu te godine u Italiji. Na završnom turniru su u polufinalu pobedili Englesku sa 1:0 golom Džajića čime su se plasirali u finale. Rezultat finala protiv domaće selekcije je bio 1:1 pa je po tadašnjim pravilima odigrana nova utakmica koju su Italijani dobili sa 2:0. U toj utakmici Petković nije igrao zbog povrede.

Učestvovao je u reprezentaciji koja se plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. pobedivši u baraž meču reprezentaciju Španije. Igrao je na većini utakmica i postigao osmi pogodak u pobedi protiv Zaira od 9:0. Na tom prvenstvu je i završio reprezentativnu karijeru. Poslednju utakmicu je odigrao protiv Poljske u porazu 1:2.

Karijeru sportskog radnika Petković je počeo kao sportski direktor OFK Beograda. Kasnije, u periodu od 1990. do 1993. godine bio je i trener ekipe u kojoj je proveo najveći dio svoje igračke karijere.

U međuvremenu, Petković je bio trener u štabu omladinske reprezentacije Jugoslavije koja je 1987. godine u Čileu postala prvak sveta.

Petković je predvodio i Mediteransku reprezentaciju kao i Vojni tim kog su činili fudbaleri na redovnom odlsuženju vojnog roka.

Internacionalnu trenersku karijeru Ilija Petković je počeo 1993. godine u švajcarskom Servetu. Tim iz Ženeve je trenirao dve godine. U sezoni 1993/94. osvojio je šampionsku titulu.

Ilija Petković je tokom 1997. i 1998. godine bio trener u štabu reprezentacije koju je tada vodio Slobodan Santrač, njegov dugogodišnji saigrač u OFK Beogradu. „Plavi“ su se plasirali na Svetsko prvenstvo u Francuskoj, ali Petković nije bio učesnik takmičenja u Francuskoj, jer je prihvatio poziv japanskog prvoligaša Avispe iz Fukuoke.

U Japanu je Petković ostavio dobar utisak, što je uslovilo kasnijim pozivima u redove komšijskih kineskih prvoligaša - Šenhua i Sečuanu. Petković je u sezoni 1999/2000. trenirao i solunski Aris.

Ilija Petković je u dva navrata bio selektor nacionalnog tima. Prvi put je radio od jula 2000. do februara 2001. godine. U Fudbalski savez, na mesto selektora, vratio se krajem jula 2003. godine.

Pod Petkovićevim rukovodstvom su u nastavku kvalifikacija zabeležene dve pobede nad Velsom i remi protiv Italije koji nisu bili dovoljni da se obezbedi plasman na kontinentalno prvenstvo.

Petković je ostao na mestu selektora i na početku narednih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. Kvalifikacije su uspešno okončane, a tokom deset kvalifikacionih mečeva nije zabeležen nijedan poraz, primljen je samo jedan gol.

Reprezentacija Srbije i Crne Gore je prvenstvo u Nemačkoj 2006. završila kao poslednja, na 32. mestu, zabeleživši poraze od Holandije (0:1), Agrentine (0:6) i Obale Slonovače (2:3).