INTERVJU NEDELjE, Nenad Lalatović: Moj je, konačno ga imam!

U petak ujutru, konačno naspavan i donekle odmoran, Nenad Lalatović otkrio je šta je na početku novog dana prvo pomislio:

– Moj je. Konačno ga imam. Čuvam ga na posebnom mestu. Ispod srca.

Trofej, naravno. Posle sedam osvojenih kao igrač, došao je red i na taj toliko željeni njegov prvi trenerski trofej:

– Namučio sam se na putu do njega. Zato mu se toliko i radujem. Posle Niša sve me je bolelo. Bukvalno, celo telo. Ipak sve zaboravim kad se setim pehara. Već 11 godina sam trener. Bio mi je već nekoliko puta sasvim blizu, toliko lizu da sam ga već video u svojim u rukama. Ali nikako da ga zagrlim. I eto, napokon ga imam.

A šta vam je prolazilo kroz glavu kad je u niškom finalu Partizan izjednačio u šestom minutu nadoknade vremena?

– Uh, kad se toga setim. Kao grom da me je ošinuo. Pa, neće valjda opet sve da propadne. A samo koji sekund ranije izgledalo je... Rekao sam u sebi: Bože, zašto nam ovo radiš.

Šta ste rekli igračima u pauzi pre produžetaka?

– Rekao sam im da na sebi imam crnu majicu, ali da je nisam obukao zato što hoću danas da tugujemo. Neću da budemo tužni. Nastavite da se borite i tako zaslužite pobedu. Daće Bog da se radujemo. Treba, verovati u sebe. To je bilo najvažnije što se našeg dogovora tiče...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 28. jun. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.