Drugovali su Dragan Džajić i Ilija Petković više od 50 godina, igrali zajedno u finalu Prvenstva Evrope 1968. i na Mondijalu u Nemačkoj 1974, uživali kad su se nadmetali na utakmicama Crvene zvezde i OFK Beograda.
Otuda, velikanu najtrofejnijeg srpskog kluba od prekjuče nije lako. Tuguje zbog smrti velikog prijatelja.
– Pozvao sam doktora Miljka Ristića da se raspitam kako je Petko, posle 45 minuta javljeno je da je preminuo. Mnogo mi je žao. Baš mi je teško palo. Voleli smo da se družimo, pričamo o fudbalu i drugim temama, videli smo se pre petnaestak dana – kaže Dragan Džajić.
Najfinijim, posebno biranim rečima, treća Zvezdina zvezda govori o Iliji Petkoviću:
– Ko god ga je poznavao, nije mogao da ga ne poštuje i ne voli. Uvek je donosio pozitivnu energiju, znao da napravi finu atmosferu u karantinu kad smo bili sa reprezentacijom. Jako pametan, a duhovit, zbog svega toga bio je omiljen u svakom društvu. I kad si najneraspoloženiji, znao je da te podigne šalama.
Ilija Petković je jedna od najvećih igračkih legendi OFK Beograda...
– Bio je sjajan igrač i mnogo se žrtvovao za klub i jugoslovenski fudbal. Obožavao je OFK Beograd, u to vreme su Romantičari imali jak tim, pa bi u tom detalju trebalo tražiti razlog zašto nije došao u Zvezdu ili Partizan. Mislim da je u nekim trenucima figurirao na spisku kao potencijalno naše pojačanje, ali nije se ostvarilo.
Bio je Petković do poslednjeg dana života veran svom OFK Beogradu, uvek na raspolaganju da pomogne savetima ili na drugi način.
– Petko je primer legende kluba, mnogo je dao OFK Beogradu. Uvek je bio spreman da pomogne na razne načine. Ne mešam se u organizaciju drugih, ali sigurno je da će pronaći način da se na oproštaju oduže za sve što je učinio.
Petković na desnom, Džajić na levom krilu – u finalu EP 1968! Samo desetak minuta delilo ih je da postanu šampioni Evrope, ali su Italijani izjednačili i u ponovljenom meču bili bolji. Gol za Plave dao je sadašnji počasni predsednik Crvene zvezde.
– Pobedili smo Englesku, malo je nedostajalo i finale da pripadne nama. Šteta... Petko je bio godinama u reprezentaciji neprikosnoven kao desno krilo, odličan dribler. Bili smo i cimeri…Tužan sam, zaista. Nisam mogao da verujem kad sam čuo da nije izdržao borbu, uvek je bio fizički jak i na terenu.
Nisu Džajić i Petković bili kroz profesionalnu karijeru rivali samo u Jugoslaviji, nego i u Francuskoj.
– Drugovali smo u Francuskoj, uvek se viđali pre međusobnih utakmica. Imao je neverovatnu snagu za humor, ljudina vedrog dua. Mnogo sam ga voleo – zaključio je Dragan Džajić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
