Iz harmoničnog zvuka zvona trgnuo nas je žalni glas Ivana Ćurkovića, počasnog predsednika Partizana i golmansko–funkcionerske legende jugoslovenskog fudbala:
– Otišao je moj Ile...
Da se naježiš, apropo „vidovitosti” (bez sumnje: bolne) teme i prezentovanog nadimka, odomaćenog u rodnoj mu Krajini, u subotu preminulog Ilije Petkovića, proslavljenog reprezentativca i selektora.
– Izuzetno me je pogodila smrt velikog prijatelja. Razgovarali smo pre neki dan: zvao sam ga, nije se javio, ubrzo mi je uzvratio poziv. Nije mi se svidelo što sam čuo: „Izvini, nije mi dobro”. Hrabrio sam ga: „drži se”, međutim... Sutradan je morao u bolnicu.
Dubok uzdah...
– Taj čir... Da je bio flegma, al'... Naprotiv! Veoma emotivan, saosećajan. Mnoge stvari, umesto da kaže – nema veze, primao je k srcu. Izuzetno drag. Sjajan čovek i igrač.
Ćurković se, odjednom, vratio pola veka unazad – u 1964:
– Poklopilo se da u isto vreme dođemo u Beograd: Ile iz Knina, ja iz Mostara, on iz Dinare u OFK Beograd, ja iz Veleža u Partizan. Ubrzo smo, zajedno i u reprezentaciji, sklopili prijateljstvo, viđali se i čuli često, eto, sve do... tužne vesti.
„Memoarska dvorana” je tek otškrinuta:
– Znate kako sam ga, još, zvao? Tajfun s Karaburme!
„Pitanje svih pitanja” pri podsećanju na rane „sedamdesete” i činjenicu da je Petkovićev OFK Beograd tri sezone zaredom bio ispred crno-belih: jeste li ga vrbovali da pređe u Partizan?
– Verovali ili ne: nisam. Ali...
Ali...
– Zvao sam Tajfuna s Karaburme da bude Partizanov trener!
Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 29. jun. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
