Uznemirujuća tišina u Areni

Tragedija ne samo da je lebdela iznad Arene već je i obeležila odnose Srbije i Turske proteklih dana, opominjući da je poslednji čas da se iz sporta proteraju oni kojima ništa nije sveto, pa ni da drugome oduzmu život.

Verovatno je sve to i uticalo da poseta ne bude kao na prethodnim mečevima crveno-belih u Evroligi, uzimajući u obzir i prilično neatraktivnog rivala iz Litvanije, koji se ne zove Žalgiris. A ima sastav bez igrača koji su poznati našim ljubiteljima basketa, iako je dosadašnjim ostvarenjima potvrdio snagu maksime da je timski duh najvažniji u kreiranju sportskih dostignuća.

Gornjim prstenom dominirao je transparent Marko Ivković – Jagoda, pored njega i Aca Radović zauvek sa nama, kao svojevrsna opomena da zlo već dugo živi u vrhunskom sportu i ne samo da se ne zatire već se širi kao korov možda nagoveštavajući i još burnija vremena. Jer sport je uvek bio refleksija društvenih poremećaja i vesnik onog što nas čeka.

Kombank Arena se punila uz setne zvuke Marša na Drinu, bilo je naravno i navijačkih pesama, ali su na licima izostali osmesi. Tek nešto više energije ispoljeno je prilikom predstavljanja gostiju, a još više domaćih ljubimaca. I onda opet zlokobna tišina...