Legendarni Ljubomir Radanović još uvek sanja gol u Splitu

Ljubomir Radanović je u Partizanu proveo sedam sezona, bio kapiten, izgradio i plodnu međunarodnu karijeru. Pogodak u dresu reprezentacije Jugoslavije, u Splitu protiv Bugarske, odveo ga je u galeriju nezaboravnih.

Za koji dan, 21. jula, navršiće se 60 godina od rođenja čoveka koji je armiji fudbalskih poklonika ulepšao živote. Cetinjska slika i prilika, nada i dika, fudbaler koji je ostvario mnogo i srušio predrasude da defanzivci ne mogu stići daleko.

Ljubomir Radanović, kakav igrač, podjednako i čovek, ime kome zaborav ništa ne može. Na vreme je nekadašnji kapiten Partizana razmišljao o tome, ostaće u galeriji nezaboravnih za sva vremena.

– Hvala mom Sportskom žurnalu. Hvala na pozivu i što ćete i mene i mnoge da podsetite na svetle trenutke moje karijere – započeo je priču Ljubomir Radanović.

Hteli smo da čujemo šta ima novo kod ovog Cetinjanina, a mnogima je ostao u lepom sećanju. Čini se da danas nije direktno u fudbalu, ali je vlasnik firme koja se bavi sportskim menadžmentom i organizacijom utakmica.

– Nemam osećaj da nisam direktno u fudbalu. Posle igračke karijere, pokrenuo sam privatnu sportsku akademiju u Belgiji, preteču današnjih fudbalskih centara koji su se pojavili pri klubovima. Kad su klubovi počeli da raspolažu tzv. privatnim akademijama, dao sam se na sportski menadžment i tu ostao. Danas, sve u manjem obimu nego ranije, zbog mojih godina i imajući u vidu moja nastojanja kako da provedem preostali deo života.

„Nema više vremena za bila šta. Nema vremena, 45, 38. Vujooviiićć, Vujoviiiić. Pa, evo šansa: gooooool, gooooooool, gooooooool! Ljudi, pa je li to moguće?

Ludnica, šta je ovo?! Šta će se ovo dogoditi? Tri – dvaaa! Pa, ljudi šta je ovo? Radanović, Radanović, Radanović. Pa, je li to moguće ljudi moji, kakva sreća?!“

Poljud je bio jedan od najlepših stadiona na prostoru zemlje koja nestade, a Radanović je na tom mestu srušio Bugare.

Legendarnom Mladenu Deliću meč za infarkt 21. decembra 1983. doneo je besmrtnost zbog sintagme: „Pa ljudi, je li to moguće? Kakva sreća!” I Ljubomiru Radanoviću ta utakmica donela je mnogo, i plasman na šampionat kontinenta u Francuskoj.

– Bio sam svestan važnosti tog gola, ali nisam bio svestan kojom snagom će on da uđe u istoriju i da se pamti za sva vremena. Ugledan novinar vraćao se posle te utakmice za Beograd sa mnom, jer samo smo Miodrag Ješić i ja iz Beograda nastupali u toj utakmici, rekao mi je: „Ljubo, ušao si u istoriju!” Nisam tada bio svestan, nisam razumeo njegove reči. Zaista je bilo tako, a taj gol ostao je prepoznatljiv. Posebno posle svih dešavanja i nestanka zemlje. I taj momenat iz Splita podseća da smo imali veliku i lepu zemlju, a fudbal bio bolji, sa više emocije – govori Radanović...

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 10. jul. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.