BRODOLOM BORCA - Stanisavljeviću prekipelo: Kao igrač i trener, nikada do sada nisam doživeo veću bruku

Bruka u režiji fudbalera čačanskog prvoligaša. Pored svih napora da odabere najbolje, šef stručnog štaba Vladimir Stanisavljević, stekao se utisak posle samo dve provere, već ima jasnu sliku o skromnom kvalitetu i mogućnostima igračkog kadra.

Čačani su, u Požegi, doživeli ubedljiv poraz od Sloge (1:4), a na Zlatiboru, od Krupe, člana Premijer lige BiH – brodolom (0:7)! U najkraćem, na terenu umišljene „zvezdice“, u podsvesti verovatno čvrsto uvereni da su već obezbedili tapiju za mesto u timu, ponašali su se kao da nisu želeli da ih trener uvrsti u tim. Svako je sebi određivao igračku veličinu i sposobnost, borio se za dres Borca s namerom da pronađe senku u debeloj hladovini i upiše negativne poene u biografijama za neke kasnije dane.

Dva rezultatska debakla, makar se to dogodilo i u prijateljskim odmeravanjima snaga, jedna lopta u protivničkoj i čak 11 u svojoj mreži, teško će u glavama najzagriženijih kritičara izbrisati pomisao da zapitaju, koliko su Čačani spremni da u narednoj, prvoligaškoj sezoni gledaju lažni nakit Borca 1926.

Želje ne smeju da ide samo iz srca, ponekad je potrebno da im glava bude utočište. Vladimiru Stanisavljeviću nervi su, i dva dana po povratku sa Zlatibora, zategnuti kao strune. Na prvom treningu nisu izostale žestoke kritike. Samozadovoljstvo posle šetnje kroz Srpsku ligu „Zapad” ili veći zahtevi i obaveze koji slede, tek Stanisavljević je, govoreći o narednim danima i potezima, prekinuo pripreme. Kada će se igrači ponovo naći na okupu ostaje zagonetka, vreme do nekog novog rešenja možda i potraje. Ostaće, međutim, gorak ukus jedne formalne kazne i istine. Stručni štab Čačana, sa željom da zaštiti klupski autoritet, odrekne se stare pogrešne prakse i udari temelje novog načina rada i mišljenja, očigledno nema razumevanja kod igrača.

- Previše sam verovao igračima i teško mi je da se pomirim sa istinom. Kao igrač i trener, nikada do sada nisam doživeo veću bruku. Jači otpor Krupi pružio bi i tim najnižeg ranga takmičenja – ljut kao ris kaže Stanisavljević.

Posle kratke pauze, nastavio je da premotava film:

 – Razumem situaciju u kojoj se svi nalazimo, čak i strah, ali savetovao sam igrače da tokom pauze moraju individualno da rade da bi što spremniji dočekali prve treninge. Dogodilo se suprotno, da zlo bude još veće, a za njih teže, nisu me nijednog trenutka uverili da žele da bilo šta pozitivno promene. Ponašaju se kao amateri, pretpostavljam uvereni da Borac ne može bez njih. Istrpeo sam mnogo udaraca u leđa, uvek pokazao spremnost da ih istrpim, okrećem list. Znam da sam svima pružio šansu, nije bilo povlašćenih, igrali su samo najspremniji. Utakmice u Požegi i na Zlatiboru za mnoge su bile poslednje u dresu Borca. Ko nije spreman na odricanja koje zahteva uloga profesionalca  nije nam potreban. Možda će neko drugi da trpi njihovo komotno i ležerno pona-šanje.

Bez dlake na jeziku Stanisavljević nagoveštava radikalne promene u timu:

- Pojedinci nisu zaslužili ni doviđenja na rastanku. Na našu nesreću ima ih previše, umesto planirana četiri pojačanja, potreban nam je gotovo kompletan tim. Neću dopustiti da bilo ko sramoti Borac i Čačak, iskrene navijače, generacije po kojima je klub postao prepoznatljiv. Imao sam, sa najbližim saradnicima, i previše strpljenja, prekipelo je. Hoću da na treninzima i utakmicama gledam momke koji će radom i zalaganjem da se izbore za mesto u timu, da ne budu epizodisti u Prvoj ligi. Sa ovim kadrom, čast izuzecima koji su u manjini, možemo da budemo samo topovska hrana protivnicima.