Srpski vaterpolo se oprostio od Nenada Manojlovića – Odlazak neumornog učitelja

Komemoracija povodom smrti velikog trenera održana je u petak u Skupštini grada, posle koje je Manojlović sahranjen na Novom bežanijskom groblju.

Trofejni selektor je naš seniorski nacionalni tim vodio do dve olimpijske medalje (bronza 2000, srebro 2004), dve na svetskim prvenstvima (srebro 2001, bronza 2003), dva zlata na EP (2001. i 2003), do bronze u Svetskom kupu (2002) i srebra u Svetskoj ligi (2004).

Kasnije je radio i kao predsednik Stručnog saveta VS Srbije, a počeo je na Banjici. U ime Vaterpolo kluba Partizan, u kome je Manojlović ostavio jak trag kao igrač i mnogo dublji kao trener, govorio je predsednik Aleksandar Šoštar: 

– Ovo je tužan trenutak za čitav svetski vaterpolo, prerano se opraštamo od Nenada Manojlovića koji je i u reprezentaciji i u Partizanu postavio visoke ciljeve, koje moramo da dostignemo. Sve igračke radosti doživeo je u našem klubu. Uvek je bio spreman da se podredi kolektivnu, a najveći domet dostigao je osvajanjem Kupa šampiona 1976. godine. Još kao igrač i uspešan student Građevinskog fakulteta, svoju budućnost je video u trenerskom poslu. Znao je da oseti talenat. Teško je nabrojati sve vrhunske vaterpoliste koje je učio. Ali, pitanje je da li bi Savić, Šapić, Kuljača, Trbojević… dostigli visine do kojih su došli da nisu radili sa Nenadom Manojlovićem. Početkom devedesetih preuzeo je prvi tim crno-belih, a 1995. osvojio duplu krunu, sa igračima koje je vodio kroz rad sa mlađim kategorijama. I kad ga je igračka i trenerska karijera vodila u druge klubove Bečej, Goč, Niš, uvek je Partizan osećao kao svoju kuću.