Некадашњи ас Вардара и Црвене звезде и несуђени првотимац сплитског Хајдука, Драгaн Драги Канатларовски, открива да су му два тренутка улепшала живот – прелазак у Звезду и недавни пласман Северне Македоније на првенство Европе.
Драги Канатларовски је 8. новембра напунио 60 година, а свака од њих у фудбалском погледу била је цветни мај. Поникао је у Пелистеру из родног Битоља, потпуну афирмацију стекао у Вардару, фудбалску зрелост доживео у Црвеној звезди, инострани ангажман начинио у Шпанији и у Турској, облачио дрес Југославије и Македоније и себи чврсто обећао – у фудбалу док живот траје!
– Хвала вам што сте се сетили мене. Поздрав свим читаоцима – започео је своју причу Канатларовски.
Његово доказивање у Пелистеру трајало је три године. Није губио време. Остварио је 98 званичних утакмица, постигао десет голова. Леп учинак у родном граду, будући да је играч средине терена са, слободни смо рећи, више дефанзивним задацима.
– Добра дефиниција и формулација моје позиције. Велики радијус кретања, огромна количина трчања током једне утакмице. Неке моје утакмице нису уписане. Истина је да сам у Пелистеру играо пет година, а пре 1980. играо сам у нижим лигама. Отишао сам 1985. у Вардар и ту сам стекао потпуну афирмацију. То и не чуди, ко је све играо у табору македонског великана – рекао је Драги Канатларовски.
Жал за више мечева у дресу Плавих
Одиграо је једну утакмицу за Југославију и 12 у дресу Македоније. Објашњавати колико је јака била конкуренција на свакој позицији било би узалудно губљење времена.
Задовољан је каријером за коју многи верују да је скоро позлаћена. Можда, да је остао годину дана још у Београду, па да буде део првака Европе, било би по његовој мери.
– То је истина! Штета што нисам остао у Звезди и што нисам одиграо још који пут за Југославију. Имао сам 12 утакмица за аматерску репрезентацију и то је била одскочна даска за одлазак играча ван. Када се земља распала, ја сам имао 30 и нешто година, па сам у репрезентацији Македоније имао 12 утакмица. Да сам тада био млађи, играо бих више утакмица у државном тиму и, као дефанзивац, постигао сам два гола – говори Канатларовски.
У оно време што је вредело Вардар је довео у своје редове. У Скопљу је одиграо 88 утакмица, постигавши 11 голова. И оно што је најважније – са Вардаром је био првак Југославије, играо у Купу европских шампиона онда када је Порто био међу најбољим клубовима на континенту. То се не заборавља.
– То се не сме заборавити. Међутим, мало је познато да је требало пре Вардара да потпишем за Црвену звезду. Председник Пелистера је рекао да само могу у Хајдук. Потпишем предуговор са Сплићанима. Изненада је стигло обавештење да могу само у Вардар. Пређем у Скопље и када су неки клубови остали без бодова, ми смо постали прваци Југославије те 1987. За Вардар су играли Дарко Панчев, Чеда Јаневски, Тони Савевски, Илија Најдоски, Вујке Станојковић, ја… У Купу европских шампиона ипак, извукли смо тада можда и најбољи клуб на континенту, екипу Порта и ништа се није могло остварити - присећа се Канатларовски.
У лето 1989. стигао је у Црвену звезду. Тада је тренер био Драгослав Шекуларац. Скоро да су сви снови тада остварени.
– Почнем у Битољу, одем у Вардар, па стигнем у велике црвено-беле. Тада је привилегија била гледати Београђане, а не играти. Играње остварење свих снова, Црвена звезда јесте била највећи југословенски фудбалски колектив – подсећа он.
У Звезди је прославио дуплу круну, па се отиснуо у Шпанију и тамо са Депортивом остварио повратак у Ла лигу Шпаније. Онда годину дана паузе, па нова издања у Турској.
Свуда је испољавао суви професионализам и ту људску димензију. Не скрива да му годи што га многи сврставају међу 11 најбољих фудбалера у историји македонског најпопуларнијег спорта.
– Прија ми. Она лепа земља од 20 и неколико милиона људи. Колико врхунских фудбалера, паклена конкуренција. Квалитет да су нам завидели многи из иностранства. Памте људи одличне игре, а сваки спортиста треба да буде човек. Прво човек, па све остало - напомиње Канатларовски.
Водио је Македонију, Беласицу, Победу, Вардар, Куманово, па Нови Пазар, суботички Спартак, Локомотиву из Пловдива, Раднички Крагујевац, Вележ и Ловћен.
Опште мишљење фудбалских тренера је да би заједничка лига Југославије данас била међу четири-пет у Европи. Нема те земље, нема јаке лиге, па нема ни Бог зна каквих резултата ни клубова ни репрезентација држава које су некада биле стубови те земље.
Додуше, Македонија се пласирала на шампионат Европе, али друге земље некако таворе у последњих неколико година, осим Хрватске која има разлога да се хвали учинком.
– Тачна дефиниција, мада је БиХ играла у Бразилу. Сада је Северна Македонија изборила учешће на великом такмичењу. Ови играчи заслужују све похвале. Македонија треба да се диви својим јуношама, али верујем да ће бити још разлога за славље - закључио је разговор за наше читаоце некада врсни фудбалер.
Тамнопуто момче – Македонче, Драги Канатларовски по играма које је испољавао, па и клубовима за које је играо, заслужено је своје име посложио у фудбалске алманахе за памћење.
Некадашња четворка Црвене звезде сврстала се међу асове македонског фудбала какви су Кирил Дојчиновски, Благоје Китановски, Васил Рингов, Дарко Панчев, Илија Најдоски, Вујадин Станојковић и сви они чија имена су заслужено у ризници трајања, где заборав не допире.
Драги Канатларовски је некадашњи делија Вардара и Црвене звезде. Увек су на цени фудбалски уметници...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
