Dragi Kanatlarovski ne može bez fudbala: Smisao života!

Nekadašnji as Vardara i Crvene zvezde i nesuđeni prvotimac splitskog Hajduka, Dragan Dragi Kanatlarovski, otkriva da su mu dva trenutka ulepšala život – prelazak u Zvezdu i nedavni plasman Severne Makedonije na prvenstvo Evrope.

Dragi Kanatlarovski je 8. novembra napunio 60 godina, a svaka od njih u fudbalskom pogledu bila je cvetni maj. Ponikao je u Pelisteru iz rodnog Bitolja, potpunu afirmaciju stekao u Vardaru, fudbalsku zrelost doživeo u Crvenoj zvezdi, inostrani angažman načinio u Španiji i u Turskoj, oblačio dres Jugoslavije i Makedonije i sebi čvrsto obećao – u fudbalu dok život traje!

– Hvala vam što ste se setili mene. Pozdrav svim čitaocima – započeo je svoju priču Kanatlarovski.

Njegovo dokazivanje u Pelisteru trajalo je tri godine. Nije gubio vreme. Ostvario je 98 zvaničnih utakmica, postigao deset golova. Lep učinak u rodnom gradu, budući da je igrač sredine terena sa, slobodni smo reći, više defanzivnim zadacima.

– Dobra definicija i formulacija moje pozicije. Veliki radijus kretanja, ogromna količina trčanja tokom jedne utakmice. Neke moje utakmice nisu upisane. Istina je da sam u Pelisteru igrao pet godina, a pre 1980. igrao sam u nižim ligama. Otišao sam 1985. u Vardar i tu sam stekao potpunu afirmaciju. To i ne čudi, ko je sve igrao u taboru makedonskog velikana – rekao je Dragi Kanatlarovski.

Žal za više mečeva u dresu Plavih

Odigrao je jednu utakmicu za Jugoslaviju i 12 u dresu Makedonije. Objašnjavati koliko je jaka bila konkurencija na svakoj poziciji bilo bi uzaludno gubljenje vremena.

Zadovoljan je karijerom za koju mnogi veruju da je skoro pozlaćena. Možda, da je ostao godinu dana još u Beogradu, pa da bude deo prvaka Evrope, bilo bi po njegovoj meri.

– To je istina! Šteta što nisam ostao u Zvezdi i što nisam odigrao još koji put za Jugoslaviju. Imao sam 12 utakmica za amatersku reprezentaciju i to je bila odskočna daska za odlazak igrača van. Kada se zemlja raspala, ja sam imao 30 i nešto godina, pa sam u reprezentaciji Makedonije imao 12 utakmica. Da sam tada bio mlađi, igrao bih više utakmica u državnom timu i, kao defanzivac, postigao sam dva gola – govori Kanatlarovski.

U ono vreme što je vredelo Vardar je doveo u svoje redove. U Skoplju je  odigrao 88 utakmica, postigavši 11 golova. I ono što je najvažnije – sa Vardarom je bio prvak Jugoslavije, igrao u Kupu evropskih šampiona onda kada je Porto bio među najboljim klubovima na kontinentu. To se ne zaboravlja.

– To se ne sme zaboraviti. Međutim, malo je poznato da je trebalo pre Vardara da potpišem za Crvenu zvezdu. Predsednik Pelistera je rekao da samo mogu u Hajduk. Potpišem predugovor sa Splićanima. Iznenada je stiglo obaveštenje da mogu samo u Vardar. Pređem u Skoplje i kada su neki klubovi ostali bez bodova, mi smo postali prvaci Jugoslavije te 1987. Za Vardar su igrali Darko Pančev, Čeda Janevski, Toni Savevski, Ilija Najdoski, Vujke Stanojković, ja… U Kupu evropskih šampiona ipak, izvukli smo tada možda i najbolji klub na kontinentu, ekipu Porta i ništa se nije moglo ostvariti - priseća se Kanatlarovski.

U leto 1989. stigao je u Crvenu zvezdu. Tada je trener bio Dragoslav Šekularac. Skoro da su svi snovi tada ostvareni.

– Počnem u Bitolju, odem u Vardar, pa stignem u velike crveno-bele. Tada je privilegija bila gledati Beograđane, a ne igrati. Igranje ostvarenje svih snova, Crvena zvezda jeste bila najveći jugoslovenski fudbalski kolektiv – podseća on.

U Zvezdi je proslavio duplu krunu, pa se otisnuo u Španiju i tamo sa Deportivom ostvario povratak u La ligu Španije. Onda godinu dana pauze, pa nova izdanja u Turskoj.

Svuda je ispoljavao suvi profesionalizam i tu ljudsku dimenziju. Ne skriva da mu godi što ga mnogi svrstavaju među 11 najboljih fudbalera u istoriji makedonskog najpopularnijeg sporta.

– Prija mi. Ona lepa zemlja od 20 i nekoliko miliona ljudi. Koliko vrhunskih fudbalera, paklena konkurencija. Kvalitet da su nam zavideli mnogi iz inostranstva. Pamte ljudi odlične igre, a svaki sportista treba da bude čovek. Prvo čovek, pa sve ostalo - napominje Kanatlarovski.

Vodio je Makedoniju, Belasicu, Pobedu, Vardar, Kumanovo, pa Novi Pazar, subotički Spartak, Lokomotivu iz Plovdiva, Radnički Kragujevac, Velež i Lovćen.

Opšte mišljenje fudbalskih trenera je da bi zajednička liga Jugoslavije danas bila među četiri-pet u Evropi. Nema te zemlje, nema jake lige, pa nema ni Bog zna kakvih rezultata ni klubova ni reprezentacija država koje su nekada bile stubovi te zemlje.

Doduše, Makedonija se plasirala na šampionat Evrope, ali druge zemlje nekako tavore u poslednjih nekoliko godina, osim Hrvatske koja ima razloga da se hvali učinkom.

– Tačna definicija, mada je BiH igrala u Brazilu. Sada je Severna Makedonija izborila učešće na velikom takmičenju. Ovi igrači zaslužuju sve pohvale. Makedonija treba da se divi svojim junošama, ali verujem da će biti još razloga za slavlje - zaključio je razgovor za naše čitaoce nekada vrsni fudbaler.

Tamnoputo momče – Makedonče, Dragi Kanatlarovski po igrama koje je ispoljavao, pa i klubovima za koje je igrao, zasluženo je svoje ime posložio u fudbalske almanahe za pamćenje.

Nekadašnja četvorka Crvene zvezde svrstala se među asove makedonskog fudbala kakvi su Kiril Dojčinovski, Blagoje Kitanovski, Vasil Ringov, Darko Pančev, Ilija Najdoski, Vujadin Stanojković i svi oni čija imena su zasluženo u riznici trajanja, gde zaborav ne dopire.

Dragi Kanatlarovski je nekadašnji delija Vardara i Crvene zvezde. Uvek su na ceni fudbalski umetnici...