ЖЕНА ЗА АНАЛЕ - Милка Бабовић - Једном се спустила с коментаторског места, истрчала трку и вратила се да комeнтарише (ВИДЕО)

Други пишу, Јутарњи, Ведран Божичевић:

Дан прије него што ће Спортске новости по 69. пут додијелити награде најбољим хрватским спорташима, стигла је тужна вијест да је преминула прва спорташица године у нашем избору.

У 93. години напустила нас је Милка Бабовић, легендарна хрватска атлетичарка и дугогодишња спортска новинарка. Милка је 1952. изабрана за најбољу спорташицу Хрватске, а поновила је то и 1953. и 1955., с тиме да је у потоње двије године уједно проглашавана и најбољом спорташицом Југославије.

С три наслова спада међу најтрофејније спорташице у повијести избора Спортских новости, само је пет жена у ових непуних седам десетљећа освојило више награда.

Милка Бабовић рођена је 27. листопада 1928. у Скопљу, школу је похађала у Сарајеву, живјела је у Руми и Београду, да би се 1948. преселила у Загреб у којем ће остати до смрти. Дипломирала је на Вишој педагошкој школи у Загребу (1963.) спорт и тјелесни одгој, те хрватски и њемачки језик.

Била је изнимно свестрана атлетичарка, а у краљици спортова је трајала пуних 16 година и оставила дубок траг. Била је чланица Младости у којој ју је тренирао Жарко Сусић, још једно велико име хрватске атлетике и спортског новинарства, касније и Милкин супруг. На 80 м препоне освајала је златне медаље на Свјетским студентским играма у Дортмунду 1953. и Паризу 1957., као и на Балканским играма у Атени 1957.

Била је 17 пута првакиња Југославије и 27 је пута рушила државне рекорде у неколико дисциплина. На Еуропском првенству у Берну 1954. заузела је пето мјесто на 80 м препоне и то је, уз осмо мјесто Јелице Павличић на 400 м 1974. године, до данас остало једино тркачко финале једне хрватске атлетичарке на континенталним првенствима.

Својих спортских почетака Милка се присјетила у монографији “Ханжековићев меморијал: 60 година”:

- Тада, те 1950. године, имала сам непуне 22 године, тек је завршавала моја друга загребачка година. Придружила сам се била гимнастичаркама друштва Загреб 1, а нисам ни слутила да сам неповратно кренула у атлетско окриље. Наиме, посебни програм Народни вишебој био је вјежбање на справама и атлетика: 60 м спринта, скок у вис и бацање кугле. С греде сам редовито падала, али сам на 60 м била изједначила, па побољшала југославенски рекорд, сениорску куглу хитала сам преко 9 метара. Врло брзо постигнут је најприроднији договор између тренера гимнастичарки и атлетичарки: Милка Бабовић спада у атлетику.

Свестрана Милка обиљежила је прве године Ханжековићева меморијала. Остат ће записано да је 1952., у то вријеме већ и новинарка Народног спорта (данашње СН), наступила и побиједила у чак шест дисциплина, а једном се приликом спустила с коментаторске позиције, отрчала утрку и вратила се коментирати митинг!

Од 1949. се бавила и спортским новинарством, прво у Народном спорту, а касније у програму Радио Загреба и као повремена сурадница Вјесника, Слободне Далмације, сарајевског Ослобођења и других тисковина. Највише ће ипак остати упамћена као телевизијска новинарка и коментаторица.

Од 1957. ради стално на Радиотелевизији Загреб. Прва је спортска репортерка у Хрватској, једна од оснивачица спортске редакције телевизије и њезина прва уредница. С временом је постала један од заштитних знакова телевизије, особа уз чији су глас и пријеносе одрастале генерације.

У сјећању ће вјечно остати оно њезино “за оне с црно-бијелим телевизорима...”, што је био увод у описивање боја и дочаравања догађаја на леду тијеком пријеноса умјетничког клизања.

Како је објавио ХРТ, Милка је покренула прво јутарње вјежбање уз ТВ екран (емисија Вјежбајте с нама) 1958., а заједно са Жужи Јелинек у емисији Породица и домаћинство организирала је и прву модну ревију у студију. Неколико је година уређивала емисију Телеспорт, својеврсни округли стол, а као репортерка и коментаторица радила је на Олимпијским играма у Риму 1960. и Мüнцхену 1972., те на Зимским олимпијским играма у Иннсбруцку (1964. и 1976.) и Греноблеу (1968.). На ЗОИ у Сарајеву 1984. била је замјеница водитеља Пресс центра. Као коментаторица је пратила атлетику, клизање, гимнастику, веслање, коњички спорт, скијашко трчање, брзо клизање...

Била је предсједница Секције спортских новинара Хрватског новинарског друштва (данас Хрватски збор спортских новинара) од 1974. до 1978., а у два мандата и чланица Југославенског олимпијског одбора. Добитница је бројних награда, између осталога Златног пера ХНД-а 1974., Награде Града Загреба 1977., Државне награде Фрањо Бучар 2014. (годишња) и 2018. (за животно ђело)... Цијели се живот свесрдно борила за права жена и за поштовање високих етичких стандарда у новинарству.

У свему што је радила Милка је оставила неизбрисиви траг...