Зоран Савић, златни дечко југословенске кошарке нови је спортски директор Партизана. Преговори су практично почели када су раскидом сарадње са Николом Лончаром црно-бели остали без спортског директора, почетком фебруара месеца. Остало је још да Савић прочешља уговор, стави потпис и врати га у Београд.
Човек који је рекордер по броју одиграних финала и победама у њима, ако ме сећање не вара од 21 је добио 19, рођени је победник. Од дана када се појавио на кошаркашком терену у родној Зеници, прилично касно, имао је већ 17 година...До тада је био фудбалски голман Челика, повреда га је са Билиног поља одвела на кошаркашки терен. Брзо је напредовао, прерастао млађе категорије, играо је упоредо за Челик у Републичкој лиги Босне и Херцеговине и за Чапљину у Првој Б лиги СФРЈ. Редовно је у обе конкуренције убацивао по 30 поена.
Добар глас далеко се чује. Спортисти из Зенице гравитирали су ка Сарајеву и Загребу, а Савићу се баш и није ишло у Босну, да не објашњавамо сада због кога и чега. Цибона је бацила око, али у Челику је тада тренер био Коста Јанков, а његов колега из стручног штаба Црвене звезде Ранка Жеравице, Божидар Маљковић је већ са Југопластиком био првак Европе 1989. И – Савић се обрео у Сплиту. Док није потписао за Жуте, склонили су га на Брач да га Цибона евентуално не би киднаповала. Догађало се.... Одмах у првој сезони уградио је себе у другу титулу шампиона Европе, наравно и првака Југославије, све то поновио је и друге сезоне. У финалу је стрпао 27 поена Барселони, у полуфиналу 25 Скаволинију. МВП ореол отишао је на главу Тонија Кукоча, који није пропустио прилику да каже и покаже какав је човек: Савић је био најбољи, не ја.
У међувремену Душан Ивковић га је одвео на Светско првенство у Аргентину 1990, иако се са 205 центиметара није уклапао у модерну причу о центрима. Невероватна сналажљивост и снага, говорио је Дуда о Савићу. Освојио је златну медаљу, као и на евробаскетима 1991,1995. и 1997. када се опростио од плавог дреса. У Атланти 1996. на Олимпијским играма припало му је сребро, али у финалу са САД није играо јер се повредио у полуфиналу. Да је играо одолевали бисмо Дрим тиму много дуже од 27 минута, утврдили су његови саиграчи Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Предраг Даниловић и Александар Ђорђевић. Била је то чувена петорка... Свима је био најомиљенији саиграч, јер је био први у одбрани, спреман да се жртвује за друге. Истицали су то...
Играо је у каријери само за велике клубове: Барселону у два наврата, ПАОК, Реал, Киндер, Ефес, Фортитудо...Са Киндером је 1998. трећи пут постао првак Евопе и МВП финала.
По завршетку играчке каријере 2002. постао је генерални менаџер Фортитуда, довео га до финала Евролиге, задржао се до 2005, када се преселио у Барселону, где му је иначе адреса, коју напушта 2008. Од тада се бавио менаџерским послом и имао Академију за развој младих играча у Дубаију...
Пратио је у међувремену сва велика такмичења, коментарисао игре наследника у плавом дресу. Очито му је досадио такав живот...Требало му је нешто за исказивање чврстине карактера, да се ухвати у коштац са проблемима.
Ангажман у Партизану биће му први у једном клубу из Србије. Савићи су старином из Невесиња, мајка и брат су кад је почео рат у Босни дошли у Београд. Тада је Горан мало и играо у млађим категоријама Партизана, ето везе за оне који је траже, ако кошарка није довољна.
Савић је очито жељан изазова, а Партизан је као наручен за њега. Променио је и другог тренера, екипа није она од летос. Испало се из Еврокупа, у АБА лиги је плеј-оф одавно недостижан. До краја сезоне имаће довољно времена да сними ситуацију изнутра...И почне да повлачи потезе, креира...бира играче, тренера...Са њим неће бити погађања.
Када смо га позвали да задовољимо знатижељу наших читалаца, уљудно је одмах објаснио да је договор да се не оглашава пре званичне промоције.
Већ сте у медијима представљени.
- Знам, али...
Кад долазите из Барселоне у Београд?
- Почетком седмице.
Срећно Вам било.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
