Zoran Savić, zlatni dečko jugoslovenske košarke novi je sportski direktor Partizana. Pregovori su praktično počeli kada su raskidom saradnje sa Nikolom Lončarom crno-beli ostali bez sportskog direktora, početkom februara meseca. Ostalo je još da Savić pročešlja ugovor, stavi potpis i vrati ga u Beograd.
Čovek koji je rekorder po broju odigranih finala i pobedama u njima, ako me sećanje ne vara od 21 je dobio 19, rođeni je pobednik. Od dana kada se pojavio na košarkaškom terenu u rodnoj Zenici, prilično kasno, imao je već 17 godina...Do tada je bio fudbalski golman Čelika, povreda ga je sa Bilinog polja odvela na košarkaški teren. Brzo je napredovao, prerastao mlađe kategorije, igrao je uporedo za Čelik u Republičkoj ligi Bosne i Hercegovine i za Čapljinu u Prvoj B ligi SFRJ. Redovno je u obe konkurencije ubacivao po 30 poena.
Dobar glas daleko se čuje. Sportisti iz Zenice gravitirali su ka Sarajevu i Zagrebu, a Saviću se baš i nije išlo u Bosnu, da ne objašnjavamo sada zbog koga i čega. Cibona je bacila oko, ali u Čeliku je tada trener bio Kosta Jankov, a njegov kolega iz stručnog štaba Crvene zvezde Ranka Žeravice, Božidar Maljković je već sa Jugoplastikom bio prvak Evrope 1989. I – Savić se obreo u Splitu. Dok nije potpisao za Žute, sklonili su ga na Brač da ga Cibona eventualno ne bi kidnapovala. Događalo se.... Odmah u prvoj sezoni ugradio je sebe u drugu titulu šampiona Evrope, naravno i prvaka Jugoslavije, sve to ponovio je i druge sezone. U finalu je strpao 27 poena Barseloni, u polufinalu 25 Skavoliniju. MVP oreol otišao je na glavu Tonija Kukoča, koji nije propustio priliku da kaže i pokaže kakav je čovek: Savić je bio najbolji, ne ja.
U međuvremenu Dušan Ivković ga je odveo na Svetsko prvenstvo u Argentinu 1990, iako se sa 205 centimetara nije uklapao u modernu priču o centrima. Neverovatna snalažljivost i snaga, govorio je Duda o Saviću. Osvojio je zlatnu medalju, kao i na evrobasketima 1991,1995. i 1997. kada se oprostio od plavog dresa. U Atlanti 1996. na Olimpijskim igrama pripalo mu je srebro, ali u finalu sa SAD nije igrao jer se povredio u polufinalu. Da je igrao odolevali bismo Drim timu mnogo duže od 27 minuta, utvrdili su njegovi saigrači Vlade Divac, Žarko Paspalj, Predrag Danilović i Aleksandar Đorđević. Bila je to čuvena petorka... Svima je bio najomiljeniji saigrač, jer je bio prvi u odbrani, spreman da se žrtvuje za druge. Isticali su to...
Igrao je u karijeri samo za velike klubove: Barselonu u dva navrata, PAOK, Real, Kinder, Efes, Fortitudo...Sa Kinderom je 1998. treći put postao prvak Evope i MVP finala.
Po završetku igračke karijere 2002. postao je generalni menadžer Fortituda, doveo ga do finala Evrolige, zadržao se do 2005, kada se preselio u Barselonu, gde mu je inače adresa, koju napušta 2008. Od tada se bavio menadžerskim poslom i imao Akademiju za razvoj mladih igrača u Dubaiju...
Pratio je u međuvremenu sva velika takmičenja, komentarisao igre naslednika u plavom dresu. Očito mu je dosadio takav život...Trebalo mu je nešto za iskazivanje čvrstine karaktera, da se uhvati u koštac sa problemima.
Angažman u Partizanu biće mu prvi u jednom klubu iz Srbije. Savići su starinom iz Nevesinja, majka i brat su kad je počeo rat u Bosni došli u Beograd. Tada je Goran malo i igrao u mlađim kategorijama Partizana, eto veze za one koji je traže, ako košarka nije dovoljna.
Savić je očito željan izazova, a Partizan je kao naručen za njega. Promenio je i drugog trenera, ekipa nije ona od letos. Ispalo se iz Evrokupa, u ABA ligi je plej-of odavno nedostižan. Do kraja sezone imaće dovoljno vremena da snimi situaciju iznutra...I počne da povlači poteze, kreira...bira igrače, trenera...Sa njim neće biti pogađanja.
Kada smo ga pozvali da zadovoljimo znatiželju naših čitalaca, uljudno je odmah objasnio da je dogovor da se ne oglašava pre zvanične promocije.
Već ste u medijima predstavljeni.
- Znam, ali...
Kad dolazite iz Barselone u Beograd?
- Početkom sedmice.
Srećno Vam bilo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
