МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ - Младеновић: Ако је "глава у гипсу" то нико не види

Ако је "глава у гипсу" то нико не види и зато сваког појединца у спорту треба уважавати, обраћати пажњу на његову личност и како се осећа у некој ситуацији, каже спортски психолог Маријана Младеновић.

Претходне дане обележила су самоубиства троје младих људи, међу којима је и случај малолетне кошаркашице, а једна од најбољих српских стручњака у области спортске психологије истиче да се менталном здрављу у систему спорта експлицитно не придаје значај.

"Питање менталног здравља је и шире, да ли ико води рачуна о менталном здрављу. Обично се то сматра да је нешто што неко умишља ако се осећа лоше и да то није нешто што је стварно. Фигуративно речено, ако је глава у гипсу то нико не види. Многи су изазови који озбиљно прате младе спортисте од почетка бављена спортом, чак и када околина можда неке ствари не поставља озбиљно, јер деца када уђу озбиљно у спорт, озбиљно схватају своја ангажовања", рекла је Младеновић Тањугу.

Да прича о менталном здрављу не би била стигматизована и да бисмо као појединци и друштво поправили такво стање ствари, Младеновић каже да треба да уважавамо како се деца, млади људи и спортисти осећају у некој ситуацији.

"Треба уважавати сваког појединца у спорту, обраћати пажњу на његову личност која је јединствена и која другачије доживљава неку ситауцију од неког другог, уважавати како се осећају у некој ситуацији. Ми сви полазимо од себе и кажемо то није ништа. Зашто се неко потресао, зашто се неко нервира, сви исту ситуацију доживљавају различито. То је нешто што треба поштовати. Ако је за спортисту нешто стресно, то је његова реалност. Можда шире гледано, то нема већи значај, јер гледано са стране порази и победе се дешавају, али некада је за спортисту из неког разлога заиста битно".

У свету спорта суицид је нажалост честа појава, а Младеновић истиче да није упозната да ли код нас постоји евиденција спортиста који су се јављали са таквом врстом проблема.

"Неке експлицитне статистике о спортистима нема, бар мени није познато. Суицид је у психологији много сложена тема, због чега се јавља, да ли можемо да знамо унапред... Увек је важна превентива, један свеобухватни, добар, подржавајући утицај за спортисте. Не мислим на безрезевно хваљење, него један реалан фидбек. Савет и подршка да унапреде оно што и сами спортисти очигледно виде да није највишем ниову. Да се сви чувамо оштрих судова о томе да ли је нешто лоше или подржавања у празно. Спортисти су врло свесни када нису нешто добро извели".

Императив успеха, притисак околине, породице, тренера, клубова често доводи "прегоревање" спортиста, а Младеновић наводи да је то веома чест случају пракси.

"Долази до прегоревање у сваком смислу. Да ли од превише ангажовања у тренинзима, раду на себи, у фокусу на то чиме се спортиста бави или због свега што је присутно, што можда експлицитно не мора да представља неки пристисак, али спортиста то тако доживљава. Генерални савет би био да се фокусирају на свој спорт, на оно што воле да раде и да једино важно буде извести вештину, играти кошарку, фудбал... Оно што је суштина спорта којим се баве и да се сете зашто су у спортом. Не због притиска, не због родитеља, организатора, спонзора него због самог спорта и онога због чега уживају у том спорту", закључила је Младеновић.