MENTALNO ZDRAVLjE - Mladenović: Ako je "glava u gipsu" to niko ne vidi

Ako je "glava u gipsu" to niko ne vidi i zato svakog pojedinca u sportu treba uvažavati, obraćati pažnju na njegovu ličnost i kako se oseća u nekoj situaciji, kaže sportski psiholog Marijana Mladenović.

Prethodne dane obeležila su samoubistva troje mladih ljudi, među kojima je i slučaj maloletne košarkašice, a jedna od najboljih srpskih stručnjaka u oblasti sportske psihologije ističe da se mentalnom zdravlju u sistemu sporta eksplicitno ne pridaje značaj.

"Pitanje mentalnog zdravlja je i šire, da li iko vodi računa o mentalnom zdravlju. Obično se to smatra da je nešto što neko umišlja ako se oseća loše i da to nije nešto što je stvarno. Figurativno rečeno, ako je glava u gipsu to niko ne vidi. Mnogi su izazovi koji ozbiljno prate mlade sportiste od početka bavljena sportom, čak i kada okolina možda neke stvari ne postavlja ozbiljno, jer deca kada uđu ozbiljno u sport, ozbiljno shvataju svoja angažovanja", rekla je Mladenović Tanjugu.

Da priča o mentalnom zdravlju ne bi bila stigmatizovana i da bismo kao pojedinci i društvo popravili takvo stanje stvari, Mladenović kaže da treba da uvažavamo kako se deca, mladi ljudi i sportisti osećaju u nekoj situaciji.

"Treba uvažavati svakog pojedinca u sportu, obraćati pažnju na njegovu ličnost koja je jedinstvena i koja drugačije doživljava neku sitauciju od nekog drugog, uvažavati kako se osećaju u nekoj situaciji. Mi svi polazimo od sebe i kažemo to nije ništa. Zašto se neko potresao, zašto se neko nervira, svi istu situaciju doživljavaju različito. To je nešto što treba poštovati. Ako je za sportistu nešto stresno, to je njegova realnost. Možda šire gledano, to nema veći značaj, jer gledano sa strane porazi i pobede se dešavaju, ali nekada je za sportistu iz nekog razloga zaista bitno".

U svetu sporta suicid je nažalost česta pojava, a Mladenović ističe da nije upoznata da li kod nas postoji evidencija sportista koji su se javljali sa takvom vrstom problema.

"Neke eksplicitne statistike o sportistima nema, bar meni nije poznato. Suicid je u psihologiji mnogo složena tema, zbog čega se javlja, da li možemo da znamo unapred... Uvek je važna preventiva, jedan sveobuhvatni, dobar, podržavajući uticaj za sportiste. Ne mislim na bezrezevno hvaljenje, nego jedan realan fidbek. Savet i podrška da unaprede ono što i sami sportisti očigledno vide da nije najvišem niovu. Da se svi čuvamo oštrih sudova o tome da li je nešto loše ili podržavanja u prazno. Sportisti su vrlo svesni kada nisu nešto dobro izveli".

Imperativ uspeha, pritisak okoline, porodice, trenera, klubova često dovodi "pregorevanje" sportista, a Mladenović navodi da je to veoma čest slučaju praksi.

"Dolazi do pregorevanje u svakom smislu. Da li od previše angažovanja u treninzima, radu na sebi, u fokusu na to čime se sportista bavi ili zbog svega što je prisutno, što možda eksplicitno ne mora da predstavlja neki pristisak, ali sportista to tako doživljava. Generalni savet bi bio da se fokusiraju na svoj sport, na ono što vole da rade i da jedino važno bude izvesti veštinu, igrati košarku, fudbal... Ono što je suština sporta kojim se bave i da se sete zašto su u sportom. Ne zbog pritiska, ne zbog roditelja, organizatora, sponzora nego zbog samog sporta i onoga zbog čega uživaju u tom sportu", zaključila je Mladenović.