Пише: Зоран Стојадиновић
Једнога дана, по узору на наратора из култне серије „Грлом у јагоде“, неко ће можда коментарисати и догађаје који су обележили четврту мартовску среду године 2021...
„Тог 24. марта, Драган Стојковић Пикси дебитовао је као селектор и остварио прву победу на путу репрезентације ка Мондијалу...
Александар Митровић је постигао два гола и изједначио историјски рекорд Бобека...
Душан Тадић је побркао Митровиће, кад је излазио са терена, траку је уместо Александру – ставио на руку Стефану.
У јеку усхићења због капитенске траке, Стефан је „асистенцијом за гол частио“ Ирце...
Ирци су после седам утакмица коначно дали гол, и то не један, него два – Србији!
Већина љубитеља фудбала у нашој држави није се тангирала јер, као ни пола века раније, није могла да гледа утакмицу...“
У ишчекивању другог великог искушења на путешествију ка Катару, овог пута истински тешког јер у Београд је стигао шампион Европе предвођен Кристијаном Роналдом, Драган Стојковић вероватно је у подсетник уписао: „никад више не помињати Тумбаковићеву Шкотску, Муслинову Аустрију како неко једног дана не би помињао Стојковићеву...
„Пиксијева Ирска“ неће се на срећу помињати јер је нови селектор на време схватио шта мора да уради да не би доспео у друштво бивших...
Објашњење да је тим онако саставио због три везане утакмице не оправдава га, јер је, против Ираца који на седам претходних узастопних мечева нису никоме дали гол, а у Београд су допутовали без више од пола тима – од првог минута на боковима уместо бекова морао да укаже поверење офанзивцима.
Да ли Лазовићу, Живковићу, Радоњићу или Костићу готово да је свеједно јер ће против Португалије вероватно само један од њих добити прилику да буде стартер. Међутим, сад је то апсолутно неважно у односу на циљ који је Пикси остварио.
Драган Стојковић је био један од највећих фудбалера које је изнедрила наша земља. Облачио је дрес репрезентације и кад му у Марсеју нису цветале руже. И увек био запажен.
Можда је и због тога на апатију Александра Митровића у Фуламу гледао другачије од оних који су га, како је рекао – питали: „због чега зовеш Митра, не игра у Енглеској“... Ко год био – добио је одговор.
Александар Митровић је душа овог тима, центарфор разбијач достојан рекорда и најбољег стрелца у историји репрезнтације.
Да би и фудбалске аналфабете схватиле: Саво Милошевић је за репрезентацију одиграо 102 утакмице и постигао 37 голова, Александар Митровић је на 62 дао 38! Проценат за апсолутни респект.
Баш као што је за поштовање и чињеница да је Душан Тадић асистирао за сва три гола на Пиксијевом дебију крај клупе Србије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
