Антићу спомен плоча у Житишту

Одборничка група Социјалистичка партија Србије-Јединствена Србија поднeће иницијативу да се у Житишту на погодном месту постави спомен-плоча са именом Радомира Антића, који је био и почасни грађанин ове општине.

У образложењу се истиче да је Антић био један од најпознатијих светских фудбалских тренера, који је због свог изузетног стручног рада био цењен од најрелевантнијих фудбалских институција. Оставио је изузетан траг у најпопуларнијем спорту у иностранству и у Србији.

Подносиоци иницијативе сматрају да је предлог заснован на оправданим разлозима и да га треба усвојити. Скупштина општине Житиште би требало да код надлежних органима обезбеди сагласност у складу са законским одредбама.

Радомир Антић је рођен у Житишту 22. новембра 1948. До седме године живео је у родном месту, а онда се породица због потребе службе његовог оца Јове, официра ЈНА, и његове прекоманде, преселила у Ужице. У граду крај Ђетиње Антић је завршио основну и средњу школу, а фудбал је почео да игра у Слободи, у којој је био до 1968. када је прешао у Партизан. Радомир је у Хумској остварио пуну играчку афирмацију и стигао до дреса репрезентације Југославије. Играчку каријеру наставио је у Фенербахчеу, Сарагоси и Лутону.

Тренерску каријеру започео је у Партизану, а потом је водио Сарагосу, Реал  (Мадрид), Овиједо, Атлетико Мадрид, Барселону и Селту. Једини је тренер који је водио три највећа шпанска клуба.

Селектор репрезентације Србије постао је у августу 2008. Положио је већ први испит, Орлове је одвео на Светско првенство 2010. у Јужној Африци. После смене у ФСС септембра исте године радио је као тренер у Кини Шандонг и Хебеј.

По завршетку тренерске каријере био је коментатор за неколико телевизијских канала у Шпанији и других земаља.

Радомир Антић преминуо је 6. априла 2020. у Мадриду.

Скупштина општине Житиште га је прогласила и за почасног грађанина, јер је Антић свуда истицао да је рођен у Житишту и активностима и делима афирмисао ову средину. Приликом добијања овог признања био је са својом породицом у Житишту, а и касније је долазио у Житиште. Одржавао је и контакте са својим земљацима – Житиштанима.