За време Олимпијских игара у Токију забрањено руковање, грљење, певање, навијање...

Томас Бах, председник MOK се лавовски бори да се Олимпијске игре у Токију одрже ове године, а овај подухват у времену суморне стварности живота под пандемијом предстaвља као „светло на крају тунела”.

Колико је та победа стварно победа и колико услови и цена по којој ће се одржати Игре стварно значе тријумф, причаће спортисти, кад све прође. За сад, оно што се зна, је да Игре неће личити ни на једне претходне.

Строги протоколи, контроле, тестирање, дистанца, забране, ограничења и онда још тестирања... То је сажетак приручника на 60 страна који је подељен спортистима. „Веселе” статистике као што је она колико је кондома потрошено на Играма су део неког другог живота.

Сад ће се бројати епрувете и маске. Атмосферу на стадионима заборавите, јер певање и бодрење више није дозвољено. Може само аплауз од оних малобројних који могу да се затекну на борилишту.

Контакти и кретање, све се прати апликацијама и може да се одвија према унапред послатом и одобреном плану активности. Ту су сад и обучени званичници које вас прате, којима се јављате и који вам дају инструкције...

Мото Игара ће бити – „Сигурност изнад свега” што ће значити и бројне рестрикције кад је у питању кретање и контакти.

Циљ мера је да се створи безбедна околина за учеснике, али и да се створи додатан слој заштите за домаћине. Контакт са особама који не учествују на Играма је сведен на минимум. Сви спортисти мораће да носе маску. Могу да је скину једино кад једу, пију, спавају, тренирају и такмиче се.

Од спортиста се тражи да било какав физички контакт сведу на минимум, да избегавају грљење и руковање, држе одстојање од два метра од спортиста а метар од осталих. Смеју само да користе званична возила и смеју да раде оно што су већ најавили у Плану активности на местима која су за то предвиђена и дозвољена.

Да би уопште дошли на Игре савет за спортисте је да две недеље пре поласка избегавају сваки контакт осим неопходних. Пре поласка спортисти ће морати да пошљу план активности који треба да одобре јапански званичници и који ће тешко моћи да се мења.

У њему ће морате да наведу све дестинације у оквиру дозвољених подручја у којима ће бити и време кад ће бити. Исто важи и за превоз кад је у питању време и место, као и за листу контакта, која ће морати да се одобри пре поласка.

Две недеље уочи Игара спортиста ће свакодневно морато да мери температуру и да прати здравствено стање. Ти подаци ће морати да буду дати на увид надлежнима. У интервалу од 96 часова пре пута, мораће да се ураде два теста. По слетању спортисте чека још један за улазак у – карантин. Сви ће морати у тродневни карантин.

Кад стигну спортисти ће наставити да на дневној бази прате здравствено стање и да резултате уносе у апликацију. Ако је температура виша од 37,5 после временског рока потребног да се „охлади” после спортске активности, мериће се још једном.

Ако се понови виша температура од граничне, биће обавештен званичник и спортиста ће морати у изолацију.

Тестирања ће се вршити стално. Уколико су позитивни спортисти ће ићи у болницу, или у изолацију. Колико ће трајати тек треба да се утврди у договору са јапанским званичницима.

Особе које су биле са зараженим у блиском контакту, или продуженом (дужем од 15 минута) без маске, ближе од метар, поготово они који су били у истом хотелу, или возилу ће морати на тестирање и моћи ће да наставе са такмичењем ако неко време буду негативни.

Колико ће то бити, још није одређено, али ће се сваки случај појединачно разматрати. И у случају негативног теста мораће да се пребаце у засебну собу, да обедују сами и да се возе посебним возилима.

Спортисти немају приступ гледалишту. Смеју да гледају такмичења само на спортским такмичењима у свом спорту. Смеју да се крећу једино по оним местима која су обухваћена акционим планом.

Не смеју да иду у јавни превоз, радње, ресторане, барове, теретане... Топло се препоручује да буду смештени тамо где организатор одлучи, а све локације ће се редовно проверавати.

Чак се препоручује и да не користе свлачионице, него да се туширају и пресвлаче у олимпијском селу. Провидни акрилни панели ће бити на све стране.

На крају стоји препорука, да се у Јапану задржавају најкраће могуће – што пре оду мања је могућност заразе. Сви морају да напусте Јапан највише 48 часова по завршетку такмичења, или елиминације.

У сваком случају, време које су спортисти трошили на дружење, навијање, праћење других спортова, гледање легенди ... Сад ће трошити на мерење температуре, уношење података у апликацију за праћење.

Можда ће игре донети победу олимпијског духа, али је питање колико ће он имати везе са свим оним што је представљао пре ове пошасти.