Ивана Шпановић најбоља у 21. веку

Угледни светски атлетски статистичар, Италијан Роберто Камано, начинио је ранг листу елитних скакачица удаљ на планети у дворани свих времена. За критеријум је узео 10 најбољих резултата, које су оствариле на различитим такмичењима. Нису у питању серије, већ само најквалитетнији скокови.

- Просеком од тачно 7,00 метара Ивана Шпановић је најбоља од данашњих даљашица. Успешнија је и од Американки Бритни Рис, Тијане Бартолете и других. Четврта је у досадашњој историји ове дисциплине – каже Роберто Камано за „Спортски журнал“.

Ево где је све Ивана летела: 7,24 м (Београд 5. март 2017), 7,07 м (Портланд 18. март 2016), 7,03 м (Београд 4. март 2017), 6,99 м (Глазгов 3. март 2019), 6,98 м (Праг 7. март 2015), 6,96 м (Београд 25. фебруар 2017), 6,96 м (Бирмингем 4. март 2018), 6,93 м (Београд 21. фебруар 2018), 6,92 м (Истанбул 22. фебруар 2014) и 6,92 м (Београд 20. фебруар 2019).

С обзиром да је од оних из самог врха једина активна, јасно је да ће се померити бар на треће место. Следеће године је Првенство света у дворани у Београду у Арени, где је 2017. начинила најбољи скок до сада - 7,24 м, али и 7,03 м у квалификацијама истог Шампионата Европе.

Испред су представнице сада непостојећих држава: Хајке Дрекслер (Источна Немачка) 7,239, Галина Чистјакова (СССР) 7,151 и Лариса Бјережнаја (СССР) 7,018. Уз дивљење овим легендама планетарног спорта и без икакве намере да умањујемо вредност њихових резултата, треба рећи да су многа фармаколошка средства, тада дозвољена, у међувремену стављена на листу забрањених, па су ту, евентуално (ако су их користиле), биле у предности.

Хајке Дрекслер је светска рекордерка са 7,37 м из Беча 13. фебруара 1988. године. Остварила је још даљине од: 7,32 м (Њујорк 27. фебруара 1987), 7,30 (Будимпешта 5. марта 1988), 7,29 м (Берлин 25. јануара 1986), 7,24 м (Берлин 20. фебруара 1988), 7,19 м (Зиндлфинген 6. марта 1994), 7,18 м (Мадрид 22. фебруара 1986), 7,18 м (Дортмунд 17. фебруара 1991), 7,17 м (Зинделфинген 15. фебруара 1986.) и 7,15 м (Маебаши 13. фебруара 1994).

Још је само Галина Чистјакoва, иначе светска рекордерка на отвореним борилиштимима (7,52 м од 11. јуна 1988), имала у дворани свих 10 најбољих  скокова преко седам метара: 7,30 м, 7,25 м, 7,24 м, 7,23 м, 7,13 м, 7,12 м, 7,09 м, 7,06 м, 7,05 м и 7,04 м.

Лариса Бјережнаја је била светска и европска првакиња у дворани. Њен низ је: 7,20 м, 7,08 м, 7,08 м, 7,04 м, 7,00 м, 6,98 м, 6,97 м, 6,96 м, 6,95 м и 6,92 м.

Обухватио је Роберто Камано 170 врхунских такмичарки, прецизније оне, чији је просек скокова 6,500 и бољи, а последња на листи елитних је Кристина Николау (Румунија).

Нема, за сада, још ниједне више наше представнице.