Ivana Španović najbolja u 21. veku

Ugledni svetski atletski statističar, Italijan Roberto Kamano, načinio je rang listu elitnih skakačica udalj na planeti u dvorani svih vremena. Za kriterijum je uzeo 10 najboljih rezultata, koje su ostvarile na različitim takmičenjima. Nisu u pitanju serije, već samo najkvalitetniji skokovi.

- Prosekom od tačno 7,00 metara Ivana Španović je najbolja od današnjih daljašica. Uspešnija je i od Amerikanki Britni Ris, Tijane Bartolete i drugih. Četvrta je u dosadašnjoj istoriji ove discipline – kaže Roberto Kamano za „Sportski žurnal“.

Evo gde je sve Ivana letela: 7,24 m (Beograd 5. mart 2017), 7,07 m (Portland 18. mart 2016), 7,03 m (Beograd 4. mart 2017), 6,99 m (Glazgov 3. mart 2019), 6,98 m (Prag 7. mart 2015), 6,96 m (Beograd 25. februar 2017), 6,96 m (Birmingem 4. mart 2018), 6,93 m (Beograd 21. februar 2018), 6,92 m (Istanbul 22. februar 2014) i 6,92 m (Beograd 20. februar 2019).

S obzirom da je od onih iz samog vrha jedina aktivna, jasno je da će se pomeriti bar na treće mesto. Sledeće godine je Prvenstvo sveta u dvorani u Beogradu u Areni, gde je 2017. načinila najbolji skok do sada - 7,24 m, ali i 7,03 m u kvalifikacijama istog Šampionata Evrope.

Ispred su predstavnice sada nepostojećih država: Hajke Dreksler (Istočna Nemačka) 7,239, Galina Čistjakova (SSSR) 7,151 i Larisa Bjerežnaja (SSSR) 7,018. Uz divljenje ovim legendama planetarnog sporta i bez ikakve namere da umanjujemo vrednost njihovih rezultata, treba reći da su mnoga farmakološka sredstva, tada dozvoljena, u međuvremenu stavljena na listu zabranjenih, pa su tu, eventualno (ako su ih koristile), bile u prednosti.

Hajke Dreksler je svetska rekorderka sa 7,37 m iz Beča 13. februara 1988. godine. Ostvarila je još daljine od: 7,32 m (Njujork 27. februara 1987), 7,30 (Budimpešta 5. marta 1988), 7,29 m (Berlin 25. januara 1986), 7,24 m (Berlin 20. februara 1988), 7,19 m (Zindlfingen 6. marta 1994), 7,18 m (Madrid 22. februara 1986), 7,18 m (Dortmund 17. februara 1991), 7,17 m (Zindelfingen 15. februara 1986.) i 7,15 m (Maebaši 13. februara 1994).

Još je samo Galina Čistjakova, inače svetska rekorderka na otvorenim borilištimima (7,52 m od 11. juna 1988), imala u dvorani svih 10 najboljih  skokova preko sedam metara: 7,30 m, 7,25 m, 7,24 m, 7,23 m, 7,13 m, 7,12 m, 7,09 m, 7,06 m, 7,05 m i 7,04 m.

Larisa Bjerežnaja je bila svetska i evropska prvakinja u dvorani. Njen niz je: 7,20 m, 7,08 m, 7,08 m, 7,04 m, 7,00 m, 6,98 m, 6,97 m, 6,96 m, 6,95 m i 6,92 m.

Obuhvatio je Roberto Kamano 170 vrhunskih takmičarki, preciznije one, čiji je prosek skokova 6,500 i bolji, a poslednja na listi elitnih je Kristina Nikolau (Rumunija).

Nema, za sada, još nijedne više naše predstavnice.