Трећи прстен за 35. рођендан Марка Симоновића

Живот и каријера Марка Симоновића, најискуснијег актера финалне серије за прстен Јадрана, номинују га за аутентичну симболичку фигуру у којој је саткано не само оно што се дешавало између Црвене звезде и Будућности у пет утакмица, већ и оно што је љубитељима кошарке крај малих екрана остало недоступно.

Светско и олимпијско сребро са репрезентацијом Србије и играње у чак седам клубова који су у одређеним периодима били очо јесу део Евролиге, обележавају човека рођеног у Приштини на данашњи дан пре 35 година, као најподеснијег и најозбиљнијег саговорника од свих директних учесника за причу о петом тријумфу црвено-белих у АБА лиги и проласку кроз Сциле и Харибде да би се остварио циљ: вађење нове улазнице за најпрестижније такмичење Старог континента, смисао постојања свих великих клубова и оних који пледирају да су то.

Како проводите данашњи дан после ноћи шампионског славља? – упитали смо Симоновића јуче поподне.

- У кругу породице и пријатеља, тотално опуштање и одмарање.

Патријарх наше и европске кошарке професор Александар Николић је својим најбољим ученицима чији је саветник био, Божидару Маљковићу и Желимиру Обрадовићу, у ноћи освајања Евролиге поручивао да свиће нови дан и да се мора на тренинг, да се на ловорикама не живи?

- Данас нема тренинга, потрошња енергије, али и емоција била је огромна. Срећа да нам је утакмица са Златибором у Суперлиги Србије одложена за један дан. Да скупимо снагу, регенеришемо се и освежимо.

Ово Вам је трећи шампионски прстен Јадрана?

- Јако напорна серија, безгранично занимљива, можда и најнеизвеснија у историји регионалне лиге. Уверен сам да су поклоници спорта уживали у динамичним и неизвесним сусретима и фер и коректној борби. Показали смо чврстину карактера, честитам саиграчима и тренерима, али и екипи Будућности, која је такође показала величину.

Понашање играча оба тима било је узорно, ни једним гестом нису давали повод за неспортско понашање људи на трибинама?

- Познајемо се, дуго играмо једни против других, исти хлеб једемо. Није било дуела после којег би ономе ко се нашао на паркету противник не би пружио руку. Све су то добри људи и момци, неке као Данила Николића и Николу Ивановића знам из њихових кадетских дана, када сам три сезоне од 2008. до 2011. носио дрес Будућности. Тренер је био Дејан Радоњић, спортски директор као и сада Гаврило Пајовић, многи људи из руководства клуба из Подгорице су и данас у клубу.

Одлучио је домаћи терен?

- Апсолутно, Будућност је тим снажног карактера. Кључна утакмица у серији била је друга, од +20 пали смо на -9, да бисмо победили са +6. Такво кретање резултата и наш преокрет напунили су нас самопоуздањем да без обзира какав резултат будемо остварили у Подгорици, имамо трећу меч лопту на нашем терену.

Шта је одлучило пети меч, хладне главе пре свега?

- Психолошки фактор је имао пресудну улогу. Били смо мирни, сабрани и концентрисани, три периода смо добили, осим у првој четвртини Будућност није имала вођство.

Одбрана Вас и капитена Бранка Лазића у четвртој четвртини била је непрелазна, постављање за фаул у нападу...

- Овакве утакмице се добијају на такав начин. Иначе, гесло је да одбрана доноси шампионске титуле, а напад утакмицу. То нам је била идеја водиља, понашали смо се у том стилу.

Енергија коју сте Ви исијавали била је као код тинејџера, као да сте били најмлађи, а не најзрелији протагониста утакмице?

- Тако увек играм, ја се барем у души и даље осећам као дечак који почиње са непресушном енергијом. Ма, играћу барем још 10 година – кроз смех је изустио Симоновић и наставио:

- После три године одсуства из Црвене звезде, вратио сам се прошлог лета са великом жељом и није ме напуштала ни у једном делу турбулентне сезоне, одигране без навијача на трибинама, а кошарка се игра због њих. Они Вас пуне снагом и жељом...

На трибинама је и поред епидемиолошких мера по статистици било 4.235 посматрача, носили су Вас, били шести играч?

- Осећај је био посебан, да пред њима не можемо да изгубимо мајсторицу. Они Вас терају да будете енергични, прораде ти и емоције, често у таквим утакмицама играчи играју преко сопствених лимита.

Остајете ли у Црвеној звезди?

- Имам уговор на још годину дана...