Treći prsten za 35. rođendan Marka Simonovića

Život i karijera Marka Simonovića, najiskusnijeg aktera finalne serije za prsten Jadrana, nominuju ga za autentičnu simboličku figuru u kojoj je satkano ne samo ono što se dešavalo između Crvene zvezde i Budućnosti u pet utakmica, već i ono što je ljubiteljima košarke kraj malih ekrana ostalo nedostupno.

Svetsko i olimpijsko srebro sa reprezentacijom Srbije i igranje u čak sedam klubova koji su u određenim periodima bili očo jesu deo Evrolige, obeležavaju čoveka rođenog u Prištini na današnji dan pre 35 godina, kao najpodesnijeg i najozbiljnijeg sagovornika od svih direktnih učesnika za priču o petom trijumfu crveno-belih u ABA ligi i prolasku kroz Scile i Haribde da bi se ostvario cilj: vađenje nove ulaznice za najprestižnije takmičenje Starog kontinenta, smisao postojanja svih velikih klubova i onih koji plediraju da su to.

Kako provodite današnji dan posle noći šampionskog slavlja? – upitali smo Simonovića juče popodne.

- U krugu porodice i prijatelja, totalno opuštanje i odmaranje.

Patrijarh naše i evropske košarke profesor Aleksandar Nikolić je svojim najboljim učenicima čiji je savetnik bio, Božidaru Maljkoviću i Želimiru Obradoviću, u noći osvajanja Evrolige poručivao da sviće novi dan i da se mora na trening, da se na lovorikama ne živi?

- Danas nema treninga, potrošnja energije, ali i emocija bila je ogromna. Sreća da nam je utakmica sa Zlatiborom u Superligi Srbije odložena za jedan dan. Da skupimo snagu, regenerišemo se i osvežimo.

Ovo Vam je treći šampionski prsten Jadrana?

- Jako naporna serija, bezgranično zanimljiva, možda i najneizvesnija u istoriji regionalne lige. Uveren sam da su poklonici sporta uživali u dinamičnim i neizvesnim susretima i fer i korektnoj borbi. Pokazali smo čvrstinu karaktera, čestitam saigračima i trenerima, ali i ekipi Budućnosti, koja je takođe pokazala veličinu.

Ponašanje igrača oba tima bilo je uzorno, ni jednim gestom nisu davali povod za nesportsko ponašanje ljudi na tribinama?

- Poznajemo se, dugo igramo jedni protiv drugih, isti hleb jedemo. Nije bilo duela posle kojeg bi onome ko se našao na parketu protivnik ne bi pružio ruku. Sve su to dobri ljudi i momci, neke kao Danila Nikolića i Nikolu Ivanovića znam iz njihovih kadetskih dana, kada sam tri sezone od 2008. do 2011. nosio dres Budućnosti. Trener je bio Dejan Radonjić, sportski direktor kao i sada Gavrilo Pajović, mnogi ljudi iz rukovodstva kluba iz Podgorice su i danas u klubu.

Odlučio je domaći teren?

- Apsolutno, Budućnost je tim snažnog karaktera. Ključna utakmica u seriji bila je druga, od +20 pali smo na -9, da bismo pobedili sa +6. Takvo kretanje rezultata i naš preokret napunili su nas samopouzdanjem da bez obzira kakav rezultat budemo ostvarili u Podgorici, imamo treću meč loptu na našem terenu.

Šta je odlučilo peti meč, hladne glave pre svega?

- Psihološki faktor je imao presudnu ulogu. Bili smo mirni, sabrani i koncentrisani, tri perioda smo dobili, osim u prvoj četvrtini Budućnost nije imala vođstvo.

Odbrana Vas i kapitena Branka Lazića u četvrtoj četvrtini bila je neprelazna, postavljanje za faul u napadu...

- Ovakve utakmice se dobijaju na takav način. Inače, geslo je da odbrana donosi šampionske titule, a napad utakmicu. To nam je bila ideja vodilja, ponašali smo se u tom stilu.

Energija koju ste Vi isijavali bila je kao kod tinejdžera, kao da ste bili najmlađi, a ne najzreliji protagonista utakmice?

- Tako uvek igram, ja se barem u duši i dalje osećam kao dečak koji počinje sa nepresušnom energijom. Ma, igraću barem još 10 godina – kroz smeh je izustio Simonović i nastavio:

- Posle tri godine odsustva iz Crvene zvezde, vratio sam se prošlog leta sa velikom željom i nije me napuštala ni u jednom delu turbulentne sezone, odigrane bez navijača na tribinama, a košarka se igra zbog njih. Oni Vas pune snagom i željom...

Na tribinama je i pored epidemioloških mera po statistici bilo 4.235 posmatrača, nosili su Vas, bili šesti igrač?

- Osećaj je bio poseban, da pred njima ne možemo da izgubimo majstoricu. Oni Vas teraju da budete energični, prorade ti i emocije, često u takvim utakmicama igrači igraju preko sopstvenih limita.

Ostajete li u Crvenoj zvezdi?

- Imam ugovor na još godinu dana...