Срце рекло Партизан

Друштвене мреже су једно од огледала дешавања у савременом свету. Оне показују да се само пар минута по објављивању вести којом је потврђен долазак Жељка Обрадовића пробудило невероватно интересовање за Партизан.

Навијача који жељно чекају да се врате у дворану и бодре Обрадовићеве изабранике, највећих спортских медија Старог континента, стручне јавности, менаџера којима је у интересу да у раду са њим њихови клијенти подигну цену...

На истим тим мрежама ових дана, а посебно прекјуче вртела се неколицина клипова на којима се Обрадовић весели и љубав према црно-белим бојама исказује уз „Црне косе” Ханке Палдум, који са измењеним стихом рефрена гласи:

„Чекам тебе да остварим један давни сан,

дариваћу све што се дарује,

све за љубав, све за Партизан”.

О повратку Жељка Обрадовића сањали су навијачи Панатинаикоса и Фенербахчеа, они којима је као и црно-белима, мадридским ројалистима и бадалонској младости подарио титуле првака Европе. Маштали су и Грци и Турци, подлогу су имали у томе да су евролигаши са буџетима који нису највећи, али могу да буду конкурентни и вребају из прикрајка. 

Сан је, међутим, постао јава онима који се нису усудили да наглас кажу шта им је на срцу. Јер то је изгледало толико имагинарно, попут научне фантастике. Сада, безмало три деценије касније од највећег чуда у историји Партизана, могу да имају далеко реалније снове.

После доласка Обрадовића на кормило с разлогом могу да верују да ће им вољени клуб у догледно време опет бити део европске елите, да ће као некад бити магнет за најперспективније кошаркаше и да ће се поново покренути производна трака са које су изашли Ђорђевић, Даниловић, Дивац, Паспаљ, Ребрача, Берић, Крстић, Дробњак, Шћепановић, Вујанић, Пековић, Богдановић...

За чудо о коме ће ових дана причати цела Европа заслужан је пре свих Зоран Савић, који је у Болоњи и Барселони показао да је сјајан функционер. Са овим је потврдио, оно што се могло наслутити - да има ја-сну визију шта је неопходно да Ваљак поново гази.

Убедио је све око себе да пронађу начин и обезбеде му преговарачке адуте у разговорима са најбољим тренером Европе. Уз идеју коју има о будућности Партизана, његова честитост свакако је један од фактора који су били опредељујући у Обрадовићевој одлуци. Са таквом громадом уз себе, свака, па и наизглед изгубљена битка може да се добије.

Долазак Жељка Обрадовића и Зорана Савића у редове црно-белих није само добробит за клуб из Хумске, већ и за српску кошарку у целини. У такмичарском погледу Звезда ће добити здравог ривала што ће и њу учинити јачом и бољом, наши водећи клубови ће опет бити доминантни у региону и конкурентни у Европи.

У широј слици, људи са интегритетом као њих двојица утицаће и да се поредак међу обручима у Србији доведе у ред. Извесно је да ће многи чији су ситносопственички интереси нарушавали здраву хијерархију бити сведени на разумну меру.

Јер кад на аномалију укажу легенде - Обрадовић и Савић - систем ће их знатно смелије одстранити, што без њих није био случај.

Млади тренери неће више морати да часове најбољег професора прате „онлајн”, гледајући преносе Панатинаикоса или Фенербахчеа, већ ће уживо моћи да присуствују предавањима у Палати спортова, Арени, Пиониру, али и Чачку, Ужицу, Краљеву, свуда где Партизан буде гостовао...

Такође, играчи ће сада имати могућност избора између „инстант” напредовања (које је истина велики профит донело малом броју кошаркаша) и нешто дужег и тежег пута који води до најсветлијих сазвежђа. Ако желе да буду шампиони не само на банковном конту, већ да се и на највећим такмичењима попну на победничка постоља опет могу да иду трасом којом су прошле највеће легенде не само српске, већ и југословенске кошар-ке.

Вратимо се на почетак и стихове великог хита народне музике. Љубав, ирационална и непредвидива, Обрадовића је вратила на почетак трофејног круга. А навијачи који ће му аплаудирати и скандирати могу да се његовом повратку веселе и уз оригинални стих „Све за љубав, све за један дан.”

Дан попут четвртка 16. априла 1992. кад је Ђорђевићева тројка променила историју Партизана и наше кошарке.

Остаје да се надамо и не дозволимо да приликом неких Партизанових пораза, какви су неизбежни на сваком стваралачком путу, Обрадовић не доживи судбину неких спортских великана и буде провучен кроз блато. Јер, показали смо да понекад имамо мањак поштовања и вишак малициозности и кад је у питању Новак Ђоковић...