Srce reklo Partizan

Društvene mreže su jedno od ogledala dešavanja u savremenom svetu. One pokazuju da se samo par minuta po objavljivanju vesti kojom je potvrđen dolazak Željka Obradovića probudilo neverovatno interesovanje za Partizan.

Navijača koji željno čekaju da se vrate u dvoranu i bodre Obradovićeve izabranike, najvećih sportskih medija Starog kontinenta, stručne javnosti, menadžera kojima je u interesu da u radu sa njim njihovi klijenti podignu cenu...

Na istim tim mrežama ovih dana, a posebno prekjuče vrtela se nekolicina klipova na kojima se Obradović veseli i ljubav prema crno-belim bojama iskazuje uz „Crne kose” Hanke Paldum, koji sa izmenjenim stihom refrena glasi:

„Čekam tebe da ostvarim jedan davni san,

darivaću sve što se daruje,

sve za ljubav, sve za Partizan”.

O povratku Željka Obradovića sanjali su navijači Panatinaikosa i Fenerbahčea, oni kojima je kao i crno-belima, madridskim rojalistima i badalonskoj mladosti podario titule prvaka Evrope. Maštali su i Grci i Turci, podlogu su imali u tome da su evroligaši sa budžetima koji nisu najveći, ali mogu da budu konkurentni i vrebaju iz prikrajka. 

San je, međutim, postao java onima koji se nisu usudili da naglas kažu šta im je na srcu. Jer to je izgledalo toliko imaginarno, poput naučne fantastike. Sada, bezmalo tri decenije kasnije od najvećeg čuda u istoriji Partizana, mogu da imaju daleko realnije snove.

Posle dolaska Obradovića na kormilo s razlogom mogu da veruju da će im voljeni klub u dogledno vreme opet biti deo evropske elite, da će kao nekad biti magnet za najperspektivnije košarkaše i da će se ponovo pokrenuti proizvodna traka sa koje su izašli Đorđević, Danilović, Divac, Paspalj, Rebrača, Berić, Krstić, Drobnjak, Šćepanović, Vujanić, Peković, Bogdanović...

Za čudo o kome će ovih dana pričati cela Evropa zaslužan je pre svih Zoran Savić, koji je u Bolonji i Barseloni pokazao da je sjajan funkcioner. Sa ovim je potvrdio, ono što se moglo naslutiti - da ima ja-snu viziju šta je neophodno da Valjak ponovo gazi.

Ubedio je sve oko sebe da pronađu način i obezbede mu pregovaračke adute u razgovorima sa najboljim trenerom Evrope. Uz ideju koju ima o budućnosti Partizana, njegova čestitost svakako je jedan od faktora koji su bili opredeljujući u Obradovićevoj odluci. Sa takvom gromadom uz sebe, svaka, pa i naizgled izgubljena bitka može da se dobije.

Dolazak Željka Obradovića i Zorana Savića u redove crno-belih nije samo dobrobit za klub iz Humske, već i za srpsku košarku u celini. U takmičarskom pogledu Zvezda će dobiti zdravog rivala što će i nju učiniti jačom i boljom, naši vodeći klubovi će opet biti dominantni u regionu i konkurentni u Evropi.

U široj slici, ljudi sa integritetom kao njih dvojica uticaće i da se poredak među obručima u Srbiji dovede u red. Izvesno je da će mnogi čiji su sitnosopstvenički interesi narušavali zdravu hijerarhiju biti svedeni na razumnu meru.

Jer kad na anomaliju ukažu legende - Obradović i Savić - sistem će ih znatno smelije odstraniti, što bez njih nije bio slučaj.

Mladi treneri neće više morati da časove najboljeg profesora prate „onlajn”, gledajući prenose Panatinaikosa ili Fenerbahčea, već će uživo moći da prisustvuju predavanjima u Palati sportova, Areni, Pioniru, ali i Čačku, Užicu, Kraljevu, svuda gde Partizan bude gostovao...

Takođe, igrači će sada imati mogućnost izbora između „instant” napredovanja (koje je istina veliki profit donelo malom broju košarkaša) i nešto dužeg i težeg puta koji vodi do najsvetlijih sazvežđa. Ako žele da budu šampioni ne samo na bankovnom kontu, već da se i na najvećim takmičenjima popnu na pobednička postolja opet mogu da idu trasom kojom su prošle najveće legende ne samo srpske, već i jugoslovenske košar-ke.

Vratimo se na početak i stihove velikog hita narodne muzike. Ljubav, iracionalna i nepredvidiva, Obradovića je vratila na početak trofejnog kruga. A navijači koji će mu aplaudirati i skandirati mogu da se njegovom povratku vesele i uz originalni stih „Sve za ljubav, sve za jedan dan.”

Dan poput četvrtka 16. aprila 1992. kad je Đorđevićeva trojka promenila istoriju Partizana i naše košarke.

Ostaje da se nadamo i ne dozvolimo da prilikom nekih Partizanovih poraza, kakvi su neizbežni na svakom stvaralačkom putu, Obradović ne doživi sudbinu nekih sportskih velikana i bude provučen kroz blato. Jer, pokazali smo da ponekad imamo manjak poštovanja i višak malicioznosti i kad je u pitanju Novak Đoković...