ВЕЛИКАН - Андрија Прлаиновић: Нека крај буде леп

Дуга је историја односа долепотписаног и Андрије Прлаиновића кад су у питању приче пред олимпијска надметања.

Пред Пекинг 2008, био је, у разговору, знатижељан млади играч који није био тачно свестан шта га очекује уочи Лондона 2012. је сталожено причао о походу на злато, а четири године касније у интервјуу на Борском језеру је, констатујући комплетну зрелост екипе у којој су многи постали очеви, сматрао да је дошло време.

- Најбољи смо, освојили све у ове три године и ред је да то заокружило златом.

Прле је сада свестан да је Токио лабудова песма за већину великана српског ватерпола.

- Јесте почасни круг, али тај круг како год да се заврши не мења живот никоме од нас. Волели би успех, ту нема дилеме. На крају не може нико да нас избрише, да заборави наш однос према репрезентацији, раду, постигнуте успехе. Заиста тај поштен прилаз који је ова генерација имала према капици према институцији ватерполо репрезентације, то не може да нестане. Не гледам да је то, што се сада опраштамо, нешто преломно. Ако заслужимо направићемо успех.

Другим речима Прлаин је одлучио. Још осам утакмица у репрезентацији и крај.

- Да, преломио сам, доста је. Нема више.

Враћамо се олимпијској причи. Данас, пет година касније, Србија је јака, али није изразити фаворит као што је то било на претходном олимпијском такмичењу.

- Можда је и боље што нисмо тако јак фаворит. Мада очекивања и јесу и нису толико битна. Наравно да хоћемо да урадимо нешто, да имамо амбицију да на крају будемо у борби за медаљу – прича један од најискуснијих ватерполиста Србије.

Систем који се показао успешним, не ваља да се мења. А тај модел је, по Прлаиновићу, следећи.

- Из утакмице у утакмицу , корак по корак и стићи до четвртфинала. Увек сам сматрао да играмо два турнира. Први је група у којој је најважније да се прође, други је елиминационо, од четвртфинала које морамо да дочекамо са узлазном формом, потпуно спремни.

Логична су поређења:

- У Пекингу нам је само четвртфинале било како треба. У Лондону смо у групи били одлични, после пали. Велика је разлика између групне и елиминационе фазе. На та два такмичења пали смо у форми и пали у полуфиналу. Група је важна само да се прође. То смо добро видели у Рију.

Управо је Рио био пример али у буквалном смислу. Дакле, Србија је била далеко од свог нивоа а када се некако изборила за пролаз и то као четврта, кренула је да игра и све је било како се пожелети може.

- Добро памтите, као да сте били тамо и видели шта се све догађало – шали се помало Прлаиновић.

И били и видели.

Тадашњи притисак је био изузетан. У ватерполо свету је био консензус да није реално да било ко осим Савићевог састава буде на трону.

- Сада нема тог притиска. Већина играча је освојила злато, има искуство које је неупоредиво са неким другим. Није више бити или не бити. Али, да ме не разумете погрешно, хоћемо поново нешто велико да урадимо. Жеља и мотиви нису спорни и лакше је са златом из Рија.

Крањ, Београд, Кашивазаки су прошли.

- Задовољан сам јер смо добро радили и јер смо здрави. Не рачунам на неке ситне повреде.. Физички смо на квалитетном нивоу.

У групи уз Казахстан четири изузетна противника. Прлаин се слаже:

- Шпанија је одлична, Аустралију нисам гледао али су увек против нас добри, заслужују респект, Хрватска изузетно јака, Црна Гора у успону са освајањем Светске лиге. Чекају нас четири врло тешке утакмице. У другој би требало да прођу: Мађарска, Италија, Грчка и САД. И ко год буде био противник у четвртфиналу мораћемо максимум напора да уложимо. Али прво да дођемо до тог меча.

На старту је ривал Шпанија која може да се похвали добрим билансом против Србије у последње две – три године.

- Имају више победа али је само једна битна, она у четвртфиналу ЕП у Будимпешти на петерце. Тада у последњем делу нису ни шутнули на гол. Било би сјајно да стартујемо победом против таквог ривала јер би то значило највероватније и пролаз даље. Свакако та утакмица није најбитнија. Видећемо, Хрвати су освојили два турнира али важна је адаптација на све што нас све сада чека. Све је отворено.

Одиграо је безброј турнира и нема прави одговор на питање да ли је овај најтежи по свему:

- Тешко је да се то одговори. Биће тежак пре свега по нехуманим условима. Мало сам се тога прибојавао али сам знао да ћемо учинити све да се навикнемо. Физички ће такмичење бити напорно. То смо прошли више пута. А што се стреса тиче сигурно је да не може да буде више стресан од Рија. То сам сигуран.

И то је то. За два дана први корак на почасном кругу Андрије Прлаиновића, институције српског спорта и светског ватерпола.