Пише: Дејан Стевовић
Србија је изгубила два дербија у групи. Трећи са Црном Гором је сутра и за престиж и за позицију која и није нашем тиму толико важна ако настави овако.
Напад је врло добар (57 голова), играч више такође (45-32) али је одбрана са 40 примљених голова, десет по утакмици, катастрофална.
Време је за аларм, за нови говор попут Гоцићевог у Рију за дизање главе, за прелазак на игру отворених карата до краја. Добре две четвртине против Аустралије не могу да покрију сва остала непријатна факта.
Србија је против Шпаније два пута водила голом разлике у другој четвртини, против Хрватске једном била у егалу у трећем периоду и остало време је провела јурећи разлику која је била чак и непријатна (минус пет од Хрватске).
Поједини играчи па и најискуснији су далеко од форме. Бар је тако сада. Не виде се. Имају искуства и знања да се подигну и у то треба веровати.
Међутим, док се то догоди, ако се догоди, остали морају да повуку још јаче, да млађи који све више преузимају одговорност, чине то још одлучније и да у тим настојањима добију јасну подршку у игри оних који су претурили толико турнира за собом.
Поређење са Ријом није умесно из милион разлога и ко се тиме бави и тражи неку логику у озбиљном је проблему. Нема више времена за чекање.



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.