Вукадиновић: Не доживљавам себе као вођу

Током лета већи број играча из прве једанаесторице Војводине напустио је Нови Сад и срећу потражио у  другим домаћим и иностраним клубовима. Један од малобројних којима уговор није истицао и који је остао у црвено-белом дресу јесте Миљан Вукадиновић.

Уз капитена Немању Човића, очекивало се да ће брзоноги играч бити један од стубова новосадског тима, али је стицај неповољних околности пресудио да он остане ван екипе на почетку нове сезоне. Током припрема у Словенији осетио је бол у колену, морао је да буде подвргнут хируршкој интервенцији, па је уследила непланирана и потпуно неочекивана једноипомесечна пауза.

Недавно се Миљан вратио у погон, у неколико сусрета улазио је у игру у наставцима утакмица, а против Новог Пазара се најзад нашао и у стартном тиму Новосађана. И не само то: већ у 10. минуту утакмице искористио је одбијену лопту после шута Вељка Симића и први пут се у новом првенству уписао у стрелце. Нема шта, лепши повратак није могао да замисли, тим пре што је Војводина на крају стигла и до важне победе (2:1).

- Сваки гол је битан за играча, посебно у ситуацији када стигне после повреде и паузе – рекао је Вукадиновић. – На тај начин се појединац враћа на психолошком плану, али му истовремено расте и ниво самопоуздања. Радује ме то што сам сада поново у могућности да помогнем тиму, а посебно сам задовољан због тога што смо победили Нови Пазар у нимало једноставној утакмици. Услови за игру били су више него тешки, па и нехумани, јер рани термин почетка сусрета, отежао је посао и нама и супарничким играчима, па наш тријумф због тога додатно добија на вредности.

Војводина је повела, а онда, почетком другог полувремена, мало застала, што су Пазарци искористили да, преко Аганспахића, изједначе резултат.

- Мој гол у 10. минуту стигао је на време, јер смо њиме отворили ривала, држали ствари под контролом и нисмо му допустили да створи изгледније прилике, изузев удараца с дистанце. У сличном стилу смо наставили и у другом полувремену, али смо онда примили  несрећни гол. Не желим ништа да замерам нашем голману Николи Симићу, реч је одличном чувару мреже који има пуну подршку читаве екипе, а за примљени гол одговоран је цео тим. Срећом, тренер Славољуб Ђорђевић погодио је после тога с изменама, ушли су у игру момци који су освежили екипу, донели бољитак и омогућили нам да постигнемо и други погодак. Честитам Момчилу Мркаићу на голу, заслужио га је својим ангажманом, односом према тиму и великим залагањем. Није му лако да на леђима често има и по двојицу по правилу снажних противничких штопера, а он успева те битке да добије.

Тренер Ђорђевић је више пута истицао колики значај за екипу коју води има Миљан Вукадиновић, односно колико он утиче на игру тима из Новог Сада. Миљан је истакао да је за све у игри Војводине заслужан јак колектив.

- Голови и асистенције иду и на рачун мојих саиграча. Наравно, сваки комплимент прија, посебно када стигне од стране тренера, али сам свестан тога да сам део екипе и желим да тако и остане. Не доживљавам себе као вођу, већ се осећам као члан тима за који желим да се борим и који се бори за мене. Ангажманом у нападу омогућујем екипи голове, свестан да нас они иза мене бране од напада противника и у великој мери помажу нама из офанзивног дела да играмо нашу игру. Наша највећа снага треба да буде то да на свакој утакмици екипа избаци у први план појединца. Тако треба и да остане, морамо да се држимо заједно и да играмо један за другог – поручио је Миљан Вукадиновић.