Vukadinović: Ne doživljavam sebe kao vođu

Tokom leta veći broj igrača iz prve jedanaestorice Vojvodine napustio je Novi Sad i sreću potražio u  drugim domaćim i inostranim klubovima. Jedan od malobrojnih kojima ugovor nije isticao i koji je ostao u crveno-belom dresu jeste Miljan Vukadinović.

Uz kapitena Nemanju Čovića, očekivalo se da će brzonogi igrač biti jedan od stubova novosadskog tima, ali je sticaj nepovoljnih okolnosti presudio da on ostane van ekipe na početku nove sezone. Tokom priprema u Sloveniji osetio je bol u kolenu, morao je da bude podvrgnut hirurškoj intervenciji, pa je usledila neplanirana i potpuno neočekivana jednoipomesečna pauza.

Nedavno se Miljan vratio u pogon, u nekoliko susreta ulazio je u igru u nastavcima utakmica, a protiv Novog Pazara se najzad našao i u startnom timu Novosađana. I ne samo to: već u 10. minutu utakmice iskoristio je odbijenu loptu posle šuta Veljka Simića i prvi put se u novom prvenstvu upisao u strelce. Nema šta, lepši povratak nije mogao da zamisli, tim pre što je Vojvodina na kraju stigla i do važne pobede (2:1).

- Svaki gol je bitan za igrača, posebno u situaciji kada stigne posle povrede i pauze – rekao je Vukadinović. – Na taj način se pojedinac vraća na psihološkom planu, ali mu istovremeno raste i nivo samopouzdanja. Raduje me to što sam sada ponovo u mogućnosti da pomognem timu, a posebno sam zadovoljan zbog toga što smo pobedili Novi Pazar u nimalo jednostavnoj utakmici. Uslovi za igru bili su više nego teški, pa i nehumani, jer rani termin početka susreta, otežao je posao i nama i suparničkim igračima, pa naš trijumf zbog toga dodatno dobija na vrednosti.

Vojvodina je povela, a onda, početkom drugog poluvremena, malo zastala, što su Pazarci iskoristili da, preko Aganspahića, izjednače rezultat.

- Moj gol u 10. minutu stigao je na vreme, jer smo njime otvorili rivala, držali stvari pod kontrolom i nismo mu dopustili da stvori izglednije prilike, izuzev udaraca s distance. U sličnom stilu smo nastavili i u drugom poluvremenu, ali smo onda primili  nesrećni gol. Ne želim ništa da zameram našem golmanu Nikoli Simiću, reč je odličnom čuvaru mreže koji ima punu podršku čitave ekipe, a za primljeni gol odgovoran je ceo tim. Srećom, trener Slavoljub Đorđević pogodio je posle toga s izmenama, ušli su u igru momci koji su osvežili ekipu, doneli boljitak i omogućili nam da postignemo i drugi pogodak. Čestitam Momčilu Mrkaiću na golu, zaslužio ga je svojim angažmanom, odnosom prema timu i velikim zalaganjem. Nije mu lako da na leđima često ima i po dvojicu po pravilu snažnih protivničkih štopera, a on uspeva te bitke da dobije.

Trener Đorđević je više puta isticao koliki značaj za ekipu koju vodi ima Miljan Vukadinović, odnosno koliko on utiče na igru tima iz Novog Sada. Miljan je istakao da je za sve u igri Vojvodine zaslužan jak kolektiv.

- Golovi i asistencije idu i na račun mojih saigrača. Naravno, svaki kompliment prija, posebno kada stigne od strane trenera, ali sam svestan toga da sam deo ekipe i želim da tako i ostane. Ne doživljavam sebe kao vođu, već se osećam kao član tima za koji želim da se borim i koji se bori za mene. Angažmanom u napadu omogućujem ekipi golove, svestan da nas oni iza mene brane od napada protivnika i u velikoj meri pomažu nama iz ofanzivnog dela da igramo našu igru. Naša najveća snaga treba da bude to da na svakoj utakmici ekipa izbaci u prvi plan pojedinca. Tako treba i da ostane, moramo da se držimo zajedno i da igramo jedan za drugog – poručio je Miljan Vukadinović.