Желимир Обрадовић још није потписао уговор са Партизаном

С обзиром на занимање медија и лепезу питања тема је изашла из оквира спорта и постала социолошки феномен. Најновији интервју са Обрадовићем објавила је Ал Џазира, издвајамо најзанимљивије делове.

Да ли очекујете неке бочне ударе или саопштења као што је то био случај ранијих година?

- Желим да имам најбољи однос са свима. Овде смо да покажемо да спорт спаја људе, а не да их раздваја. Могу да обећам да ћу учинити све што је са моје стране да фер-плеј буде на нивоу.

Многи ће рећи откуд такав преокрет у Партизану?

– Имао сам контакт са Остојом Мијаиловићем, упознали смо се у Истанбулу пре неколико година. На сваки начин сам покушавао да помогнем Партизану, саветима. После тога је дошао мој велики пријатељ Зоран Савић. Сви смо се виђали и у шали причали како би било да се вратим у клуб. Кад се сезона завршила, преломио сам да желим да радим. Стизале су поруке од клубова из Евролиге, али сам знао да ми је потребна екстра мотивација. Имао сам могућност да изаберем где ћу да радим, изабрао сам Партизан из чисте емоције.  Причао сам са људима из Партизана, председник се сложио са мојим идејама како би изгледала сарадња. Не треба да се мистификује ништа, да се праве неке приче како сам ја захтеван, али правила морају да постоје. Ја сам неко ко је одговоран за терен и свлачионицу. Зоран се бави својим послом и сви смо тим који функционише. Наравно да сам свестан да је мој долазак изазвао то што је изазвао.

Да ли вас нервирају коментари одакле сада новац Партизану? Пре свега приче око Кевина Пантера.

– Вест је стигла кад сам био у Београду, гледао сам утакмице репрезентације Србије, тада је Милано одлучио да не продужи уговор са Кевином Пантером. Истог тренутка сам позвао Зорана да провери то, а контактирао сам и Датомеа да видим да ли је неки проблем постојао, он је рекао да не зна о чему се ради и да је он супер дечко, професионалац. Зоран ми је неколико минута после тога послао Кевинов број телефона и ја сам га позвао. Имали смо сјајан разговор. Био сам изненађен његовим одговором, сутрадан ми је одговорио да ће потписати уговор. Он је схватио о чему му причам и какву визују имам. Што се пара тиче и буџету, тиме се бави Зоран Савић и људи из управе клуба. То није питање за мене. Са играчима не причам о парама. Оно што ћу ја да урадим је да замолим Савића и Остоју Мијаиловића је да ставе новинарима и целој јавности да се види колико кошта овај тим Партизана, а колико је коштао прошлосезонски. Апсолутно је јасно да неки играчи имају нешто већи уговор, а неки мањи, то је све на основу квалитета који ми процењујемо да имају, то је нормално и тако сваки клуб функционише. Сада ћу да кажем, ја немам уговор са Партизаном, нисам потписао уговор, мени не треба уговор са Партизаном. Господин Остоја Мијаиловић је човек којем верујем, а он верује мени. Када ћу потписати, не знам. Много ми је битније да имам све играче на тренингу. То ми је много важније. Знам ко сам и шта сам. Само да разјасним, ја сам рекао да ћу бити овде три године, најмање, моја реч важи.

Да ли се боји да му се не понови 2005. када је био селектор?

– Све је могуће. Ко ради тај и греши. Оно што је суштина питања многих људи била је шта ти то треба, ти ризикујеш. Шта ризикујем? То је сада моје питање, шта ја ризикујем. Да ли човек који воли нешто и то му је најважније ризикује? Може Партизан да буде осми. Ок, осми је. Дође председник и каже: Жељко, то није то. Хвала лепо. Ја сам испунио свој сан. Вратио сам се у мој Партизан. Могу да вам кажем да се осећам феноменално. Да бих вам објаснио, летим. Сваки тренинг летим са мојим играчима.