Želimir Obradović još nije potpisao ugovor sa Partizanom

S obzirom na zanimanje medija i lepezu pitanja tema je izašla iz okvira sporta i postala sociološki fenomen. Najnoviji intervju sa Obradovićem objavila je Al Džazira, izdvajamo najzanimljivije delove.

Da li očekujete neke bočne udare ili saopštenja kao što je to bio slučaj ranijih godina?

- Želim da imam najbolji odnos sa svima. Ovde smo da pokažemo da sport spaja ljude, a ne da ih razdvaja. Mogu da obećam da ću učiniti sve što je sa moje strane da fer-plej bude na nivou.

Mnogi će reći otkud takav preokret u Partizanu?

– Imao sam kontakt sa Ostojom Mijailovićem, upoznali smo se u Istanbulu pre nekoliko godina. Na svaki način sam pokušavao da pomognem Partizanu, savetima. Posle toga je došao moj veliki prijatelj Zoran Savić. Svi smo se viđali i u šali pričali kako bi bilo da se vratim u klub. Kad se sezona završila, prelomio sam da želim da radim. Stizale su poruke od klubova iz Evrolige, ali sam znao da mi je potrebna ekstra motivacija. Imao sam mogućnost da izaberem gde ću da radim, izabrao sam Partizan iz čiste emocije.  Pričao sam sa ljudima iz Partizana, predsednik se složio sa mojim idejama kako bi izgledala saradnja. Ne treba da se mistifikuje ništa, da se prave neke priče kako sam ja zahtevan, ali pravila moraju da postoje. Ja sam neko ko je odgovoran za teren i svlačionicu. Zoran se bavi svojim poslom i svi smo tim koji funkcioniše. Naravno da sam svestan da je moj dolazak izazvao to što je izazvao.

Da li vas nerviraju komentari odakle sada novac Partizanu? Pre svega priče oko Kevina Pantera.

– Vest je stigla kad sam bio u Beogradu, gledao sam utakmice reprezentacije Srbije, tada je Milano odlučio da ne produži ugovor sa Kevinom Panterom. Istog trenutka sam pozvao Zorana da proveri to, a kontaktirao sam i Datomea da vidim da li je neki problem postojao, on je rekao da ne zna o čemu se radi i da je on super dečko, profesionalac. Zoran mi je nekoliko minuta posle toga poslao Kevinov broj telefona i ja sam ga pozvao. Imali smo sjajan razgovor. Bio sam iznenađen njegovim odgovorom, sutradan mi je odgovorio da će potpisati ugovor. On je shvatio o čemu mu pričam i kakvu vizuju imam. Što se para tiče i budžetu, time se bavi Zoran Savić i ljudi iz uprave kluba. To nije pitanje za mene. Sa igračima ne pričam o parama. Ono što ću ja da uradim je da zamolim Savića i Ostoju Mijailovića je da stave novinarima i celoj javnosti da se vidi koliko košta ovaj tim Partizana, a koliko je koštao prošlosezonski. Apsolutno je jasno da neki igrači imaju nešto veći ugovor, a neki manji, to je sve na osnovu kvaliteta koji mi procenjujemo da imaju, to je normalno i tako svaki klub funkcioniše. Sada ću da kažem, ja nemam ugovor sa Partizanom, nisam potpisao ugovor, meni ne treba ugovor sa Partizanom. Gospodin Ostoja Mijailović je čovek kojem verujem, a on veruje meni. Kada ću potpisati, ne znam. Mnogo mi je bitnije da imam sve igrače na treningu. To mi je mnogo važnije. Znam ko sam i šta sam. Samo da razjasnim, ja sam rekao da ću biti ovde tri godine, najmanje, moja reč važi.

Da li se boji da mu se ne ponovi 2005. kada je bio selektor?

– Sve je moguće. Ko radi taj i greši. Ono što je suština pitanja mnogih ljudi bila je šta ti to treba, ti rizikuješ. Šta rizikujem? To je sada moje pitanje, šta ja rizikujem. Da li čovek koji voli nešto i to mu je najvažnije rizikuje? Može Partizan da bude osmi. Ok, osmi je. Dođe predsednik i kaže: Željko, to nije to. Hvala lepo. Ja sam ispunio svoj san. Vratio sam se u moj Partizan. Mogu da vam kažem da se osećam fenomenalno. Da bih vam objasnio, letim. Svaki trening letim sa mojim igračima.