Почетна / Фудбал / Српски клубови у Европи

Сан о два српска клуба у Лиги шампиона постао реалност

Велика мисија испред Црвене звезде и Партизана током јесени, добар посао одрађен пласманом у групну фазу Лиге Европе и Лиге конференције
ФОТО: Спортски журнал

Континуитет добрих резултата на европској сцени не доноси само бољу позицију пред жребове, него вуче и већу зараду. УЕФА је пре неколико година установила критеријуме награда за десетогодишњи учинак у њеним такмичењима за све клубове који се пласирају у групну фазу.

Такав систем је Црвеној звезди овог лета донео додатних 1,8 милиона евра, а Партизану 979.000.

У сва три такмичења учествује по 32 екипе, рангиране су и на основу освојених бодова и коефицијента у последњој деценију, тако да ће највише добити најбољи у Лигу шампиона (Реал, 36 милиона евра), а најмање најслабији у Лиги конференције (Флора, 44.500 евра).

УЕФА таблице за овај критеријум доносе множење позиције са 1.137.000 евра, у Лиги Европе са 132.000, а Лиги конференције 44.500. У пракси то изгледа тако да ће Реал као најуспешнији добити 32 пута увећану основну суму, што доноси приход од 36.384.000. Следи Бајерн са 31 пута повећаним минималцем (35.247.000), а преко 30 милиона добиће још Барселона, Челзи, Атлетико Мадрид и Јувентус.

Близу те границе је ПСЖ, иза њега су манчестерски ривали и Борусија Дортмунд, а више од 20 милиона имају још Ајакс, Бенфика, Ливерпул, Порто и Севиља.

Најмање у Лиги шампиона, основну суму од 1.137.000 евра, добиће Шериф. Дупло више иде француском Лилу, а Малмеу 3.411.000. Да је успела да се пласира у елиту уместо Молдаваца, Црвена звезда би по том основу дошла до исте суме као шведски првак, а последњи на листи био би Лил.

5.478.000 ЕВРА досадашњи је приход Црвена звезде

4.279.000 ЕВРА досадашњи је приход Партизана

Звездина реалност је да је у Лиги Европе на основу дестогодишњег коефицијента 19. на листи, што јој доноси 1.848.000 евра бонуса на основних 3.630.000 за пласман у групну фазу кроз квалификације.

То доводи укупан досадашњи приход до 5.478.000.

Кад је Партизан у питању, црно-бели су у слабијем такмичењу које доноси мањи новац.

На основу десетогодишњег коефицијента клуб из Хумске је 11. од 32 учесника, таква заоставштина за мало није донела округло милион евра на основу тог критеријума.

Укупна досадашња зарада Партизана од УЕФА, на основу резултата у квалификацијама и пласман у групу Лиге конференције, износи 4.279.000 евра. Испоставило се да разлика у освојеном новцу није драстична, као што би била да је Црвена звезда ушла у Лигу шампиона.

Тада био имала загарантованих минимум 19.000.000, плус далеко већу зараду за улазнице за мечеве са атрактивнијим противницима него што ће то бити случај у сусретима са Брагом, Мидтјиландом и Лудогорецом.

За победу у групној фази Црвена звезда ће инкасирати 630.000 евра, Партизан 500.000. Лепа је прилика за црно-беле да само у сударима са Флором зараде милион, а потпуно је реално и да против Анортизиса дођу до дуплог тријумфа.

Реми у Лиги Европе вреди 210.000 евра, у Лиги конференције 166.000. Освајање првог места у групи у јачем такмичењу је 1.100.000, у слабијем 650.000. Друга позиција у групи у Звездином такмичењу вреди 550.000, а Партизановом 325.000.

Долазак до осмине финала се вреднује са 1.200.000 евра у Лиги Европе, а Лиги конференције 600.000. Пролазак кроз осмину финала до осам најбољих је 1.800.000, односно 1.000.000. За полуфинале бонуси су 2.800.000/2.000.000.

То су, ипак, далеке рачунице за српске представнике у Европи. Јасно је да су добили групе које би морали успешно да прођу, а то би приход повећало барем за још три милиона евра, можда и више.

ПОБЕДА ДОНОСИ ДВА БОДА

Бодовање за победе и ремије у квалификацијама било је исто за сва три такмичења, а такође је и у групној фази.

Сада три бода вреде два поена, а нерешен меч клубовима доноси по један.

У елитном европском такмичењу минимум за учешће је четири.

Разлика је кад су у питању бонуси за освајање првог места у групи.

У Лиги Европе је четири бода, у Лиги конференције два.

За другу позицију у групи, однос је два према један.

У Лиги Европе постоји и бонус од једног бода за пласман у осмину финала.

Осим јуриша за новцем и поправљању клупског рејтинга у међународним оквирима, Црвена звезда и Партизан су у још једној великој мисији. Имају прилику да Србији обезбеде од сезоне 2023/24. два места у квалификацијама за Лигу шампиона. Како сада стоје ствари, реч је о потпуно реалном сценарију. Како би се и добила потврда, потребно је да на крају сезоне будемо међу најбољих 15 на националној листи.

Србија је после победе Звезде над Клужом и Партизана над Санта Кларом тренутно на 12. позицији на листи УЕФА. Реалност је да се све заврши пласманом у првих 15, а снови досежу до 11. позиције која доноси директно место у Лиги шампиона. Ипак, то је машта. Украјина је испред са три и по бода више и има три представника: Динамо, Шахтјор и Зорју.

Евентуални сјајан старт српских клубова у групној фази и посртање Украјинаца или Руса који су одмах изнад на десетом месту могао би да отвори маштање, али погледи ће далеко више бити усмерени ка онима који нас прате. Поента је да се не дозволи да нас прескоче Хрвати који су остали само на Динаму и имају два бода мање, такође ни Кипрани са два учесника у групној фази, Турци и Чеси са по три.

Србија је тренутно 12. на табели, али реално је да је прескочи 13. Белгија. Заостатак је минималан, а у игри су Клуб Бриж, Антверпен, Гент и Генк. Близу су и Швајцарци са 1,1 бодом мање, а оно што би могло да допринесе останку испод наших клубова је епилог да Јанг бојс заузме последње место у групи Лиге шампиона. Очекује се да Базел направи успехе у групи Лиге конференције.

Потпуно је небитно да ли смо на листи на крају 12, 13, 14. или 15, поента је да се не падне на 16. позицију – у пракси да нас не претекну два из ове групе: Хрвати, Кипрани, Турци, Чеси и Швеђани.

Два бода испод Србије је Хрватска, у наставку сезоне има само Динамо као представник у Лиги Европе, што значи да ће се сви поени Загрепчана делити са четири. Мало је вероватно да ће успети да надокнаде стартни минус и освоје толико бодова више него Звезда и Партизан.

Иако су тренутно слабије позиционирани, већи проблем по наше клубове могли би да направе турски и чешки. Имају по три представника: Бешикташ, Фенербахче, Галатасарај, Спарта, Славија, Јаблонец. Заостатак од три бода у односу на Србију је, ипак, велики.

Кипрани ће са 2,7 бодова заостатка у односу на Србију маштати од доласку у првих 15, али потпуно је нереално да се тамо пробију кроз резултате Омоније и Анортизоса. Прилика је и да Партизан направи огромну разлику победама у међусобним дуелима са ривалом из Фамагусте.

На 19. месту су Швеђани само са Малмеом у игри, на 20. позицији су Норвежани које једино и даље представља Бодо Глимт, а велики пад забележили су Грци смештени тренутно на 21. месту. Заостатак за српским клубовима је скоро четири и по бода.

Кад се све сагледа, потпуно је реално да Србије од сезоне 2023/24. има два представника у квалификацијама за Лигу шампиона, а како би то постало константа неопходно је да два клуба континуирано улазе у групну фазу УЕФА такмичења.

Још већи изазов је одбрана бодова, као за национални, тако и за клупски коефицијент.

НАЦИОНАЛНА ЛИСТА УЕФА ЗА КЛУБОВЕ

1. Енглеска       88.069  7/7

2. Шпанија        80.570  7/7

3. Италија         63.759  7/7

4. Немачка        61.499  7/7

5. Португалија   44.216  4/6

6. Француска    43.748  6/6

7. Холандија     33.500  5/5

8. Аустрија        31.650  4/5

9. Шкотска        31.300  2/5

10. Русија         30.682  3/5

11. Украјина     30.200  3/5

12. Србија         26.875  2/4

13. Белгија       26.200  4/5

14. Швајцарска 25.675  2/4

15. Хрватска     24.400  1/4

16. Кипар          24.125  2/4

17. Турска        23.100  3/5

18. Чешка         23.000  3/5

19. Шведска      22.625  1/4

20. Норвешка    22.500  1/4

21. Грчка          22.450  2/4

22. Израел        21.125  2/4

23. Данска        20.975  4/5

24. Бугарска     18.750  2/4

25. Румунија     16.400  1/4

НАПОМЕНА: У другој колони је број бодова, у трећој број преосталих учесника у односу на старт

БОНУС НА ОСНОВУ ДЕСЕТОГОДИШЊЕГ УЧИНКА У УЕФА ТАКМИЧЕЊИМА

ЛИГА ЕВРОПЕ

1. Наполи (Италија)       4.224.000

2. Леверкузен (Немачка)           4.092.000

3. Лион (Француска)      3.960.000

4. Олимпијакос (Грчка) 3.828.000

5. Лацио (Италија)         3.696.000

6. ПСВ (Холандија)        3.564.000

7. Селтик (Шкотска)      3.432.000

8. Марсељ (Француска) 3.300.000

9. Галатасарај (Турска) 3.168.000

10. Брага (Португалија) 3.036.000

11. Динамо (Хрватска)   2.904.000

12. Монако (Француска)            2.772.000

13. Генк (Белгија)         2.640.000

14. Фенербахче (Турска)           2.508.000

15. Локомотива (Русија)            2.376.000

16. Спарта (Чешка)       2.444.000

17. Лудогорец (Бугарска)          2.112.000

18. Ајнтрахт (Немачка)  1.980.000

19. Црвена звезда (Србија)       1.848.000

20. Бетис (Шпанија)      1.716.000

21. Сосиједад (Шпанија)            1.584.000

22. Легија (Пољска)      1.452.000

23. Рапид (Аустрија)      1.320.000

24. Лестер (Енглеска)    1.188.000

25. Вест Хем (Енглеска) 1.056.000

26. Ренџерс (Шкотска)   924.000

27. Спартак (Русија)      792.000

28. Мидтјиланд (Данска)            660.000

29. Антверпен (Белгија)            528.000

30. Ференцварош (Мађарска)    396.000

31. Штурм (Аустрија)     264.000

32. Брондби (Данска)    132.000

ЛИГА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

1. Тотенхем (Енглеска)  1.424.000

2. Базел (Швајцарска)   1.379.500

3. Рома (Италија)          1.335.000

4. Копенхаген (Данска) 1.290.500

5. Аз Алкмар (Холандија)          1.246.000

6. ПАОК (Грчка)            1.201.500

7. Гент (Белгија)           1.157.000

8. Славија (Чешка)       1.125.000

9. Фејенорд (Холандија)            1.068.000

10. Макаби (Израел)      1.023.500

11. Партизан (Србија)    979.000

12. Карабаг (Азербејџан)          934.500

13. Унион Берлин (Немачка)      890.000

14. Клуж (Румунија)      845.500

15. Рен (Француска)      801.000

16. ЛАСК (Аустрија)      756.500

17. Зорја (Украјина)      712.000

18. Слован (Словачка)  667.500

19. Хелсинки (Финска)  623.000

20. Витесе (Холандија)  578.500

21. Макаби Хаифа (Израел)       534.000

22. Јаблонец (Чешка)    489.500

23. ЦСКА (Бугарска)      445.000

24. Анортозис (Кипар)   400.500

25. Омонија (Кипар)      356.000

26. Рандерс (Данска)     311.500

27. Бодо Глимт (Норвешка)        267.500

28. Каират (Казахстан)  222.500

29. Линколн (Гибралтар)            178.000

30. Алашкерт (Јерменија)          133.500

31. Мура (Словенија)    89.000

32. Флора (Естонија)     44.500

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvezdas
Zvezdo blago Srbiji sto te ima.
Milos
Ma izboricemo mi ta 2 mesta i 5 ukupno ucesnika, jer nikada nijedan savez nije bio ispod 15og mesta sa 28,000 bodova a mi smo na par pobeda FKP/CZ od toga. Ali ce posle biti mnogo tesko zadrzati tu poziciju jer se sve osvojeno deli sa 5 umesto sa 4, a realno taj 5ti tim nece nista doprineti koeficijentu Srbije.
FkpCascais
Ovo najvažnije od svega.
Nemus566
To će da ti traje maksimalno godinu dana svi će da poispadaju a ovi iza će da napreduju. I vrli brzo se vrstimo tamo gde smo sad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.