San o dva srpska kluba u Ligi šampiona postao realnost

Kontinuitet dobrih rezultata na evropskoj sceni ne donosi samo bolju poziciju pred žrebove, nego vuče i veću zaradu. UEFA je pre nekoliko godina ustanovila kriterijume nagrada za desetogodišnji učinak u njenim takmičenjima za sve klubove koji se plasiraju u grupnu fazu.

Takav sistem je Crvenoj zvezdi ovog leta doneo dodatnih 1,8 miliona evra, a Partizanu 979.000.

U sva tri takmičenja učestvuje po 32 ekipe, rangirane su i na osnovu osvojenih bodova i koeficijenta u poslednjoj deceniju, tako da će najviše dobiti najbolji u Ligu šampiona (Real, 36 miliona evra), a najmanje najslabiji u Ligi konferencije (Flora, 44.500 evra).

UEFA tablice za ovaj kriterijum donose množenje pozicije sa 1.137.000 evra, u Ligi Evrope sa 132.000, a Ligi konferencije 44.500. U praksi to izgleda tako da će Real kao najuspešniji dobiti 32 puta uvećanu osnovnu sumu, što donosi prihod od 36.384.000. Sledi Bajern sa 31 puta povećanim minimalcem (35.247.000), a preko 30 miliona dobiće još Barselona, Čelzi, Atletiko Madrid i Juventus.

Blizu te granice je PSŽ, iza njega su mančesterski rivali i Borusija Dortmund, a više od 20 miliona imaju još Ajaks, Benfika, Liverpul, Porto i Sevilja.

Najmanje u Ligi šampiona, osnovnu sumu od 1.137.000 evra, dobiće Šerif. Duplo više ide francuskom Lilu, a Malmeu 3.411.000. Da je uspela da se plasira u elitu umesto Moldavaca, Crvena zvezda bi po tom osnovu došla do iste sume kao švedski prvak, a poslednji na listi bio bi Lil.

Zvezdina realnost je da je u Ligi Evrope na osnovu destogodišnjeg koeficijenta 19. na listi, što joj donosi 1.848.000 evra bonusa na osnovnih 3.630.000 za plasman u grupnu fazu kroz kvalifikacije.

To dovodi ukupan dosadašnji prihod do 5.478.000.

Kad je Partizan u pitanju, crno-beli su u slabijem takmičenju koje donosi manji novac.

Na osnovu desetogodišnjeg koeficijenta klub iz Humske je 11. od 32 učesnika, takva zaostavština za malo nije donela okruglo milion evra na osnovu tog kriterijuma.

Ukupna dosadašnja zarada Partizana od UEFA, na osnovu rezultata u kvalifikacijama i plasman u grupu Lige konferencije, iznosi 4.279.000 evra. Ispostavilo se da razlika u osvojenom novcu nije drastična, kao što bi bila da je Crvena zvezda ušla u Ligu šampiona.

Tada bio imala zagarantovanih minimum 19.000.000, plus daleko veću zaradu za ulaznice za mečeve sa atraktivnijim protivnicima nego što će to biti slučaj u susretima sa Bragom, Midtjilandom i Ludogorecom.

Za pobedu u grupnoj fazi Crvena zvezda će inkasirati 630.000 evra, Partizan 500.000. Lepa je prilika za crno-bele da samo u sudarima sa Florom zarade milion, a potpuno je realno i da protiv Anortizisa dođu do duplog trijumfa.

Remi u Ligi Evrope vredi 210.000 evra, u Ligi konferencije 166.000. Osvajanje prvog mesta u grupi u jačem takmičenju je 1.100.000, u slabijem 650.000. Druga pozicija u grupi u Zvezdinom takmičenju vredi 550.000, a Partizanovom 325.000.

Dolazak do osmine finala se vrednuje sa 1.200.000 evra u Ligi Evrope, a Ligi konferencije 600.000. Prolazak kroz osminu finala do osam najboljih je 1.800.000, odnosno 1.000.000. Za polufinale bonusi su 2.800.000/2.000.000.

To su, ipak, daleke računice za srpske predstavnike u Evropi. Jasno je da su dobili grupe koje bi morali uspešno da prođu, a to bi prihod povećalo barem za još tri miliona evra, možda i više.

Osim juriša za novcem i popravljanju klupskog rejtinga u međunarodnim okvirima, Crvena zvezda i Partizan su u još jednoj velikoj misiji. Imaju priliku da Srbiji obezbede od sezone 2023/24. dva mesta u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Kako sada stoje stvari, reč je o potpuno realnom scenariju. Kako bi se i dobila potvrda, potrebno je da na kraju sezone budemo među najboljih 15 na nacionalnoj listi.

Srbija je posle pobede Zvezde nad Klužom i Partizana nad Santa Klarom trenutno na 12. poziciji na listi UEFA. Realnost je da se sve završi plasmanom u prvih 15, a snovi dosežu do 11. pozicije koja donosi direktno mesto u Ligi šampiona. Ipak, to je mašta. Ukrajina je ispred sa tri i po boda više i ima tri predstavnika: Dinamo, Šahtjor i Zorju.

Eventualni sjajan start srpskih klubova u grupnoj fazi i posrtanje Ukrajinaca ili Rusa koji su odmah iznad na desetom mestu mogao bi da otvori maštanje, ali pogledi će daleko više biti usmereni ka onima koji nas prate. Poenta je da se ne dozvoli da nas preskoče Hrvati koji su ostali samo na Dinamu i imaju dva boda manje, takođe ni Kiprani sa dva učesnika u grupnoj fazi, Turci i Česi sa po tri.

Srbija je trenutno 12. na tabeli, ali realno je da je preskoči 13. Belgija. Zaostatak je minimalan, a u igri su Klub Briž, Antverpen, Gent i Genk. Blizu su i Švajcarci sa 1,1 bodom manje, a ono što bi moglo da doprinese ostanku ispod naših klubova je epilog da Jang bojs zauzme poslednje mesto u grupi Lige šampiona. Očekuje se da Bazel napravi uspehe u grupi Lige konferencije.

Potpuno je nebitno da li smo na listi na kraju 12, 13, 14. ili 15, poenta je da se ne padne na 16. poziciju – u praksi da nas ne preteknu dva iz ove grupe: Hrvati, Kiprani, Turci, Česi i Šveđani.

Dva boda ispod Srbije je Hrvatska, u nastavku sezone ima samo Dinamo kao predstavnik u Ligi Evrope, što znači da će se svi poeni Zagrepčana deliti sa četiri. Malo je verovatno da će uspeti da nadoknade startni minus i osvoje toliko bodova više nego Zvezda i Partizan.

Iako su trenutno slabije pozicionirani, veći problem po naše klubove mogli bi da naprave turski i češki. Imaju po tri predstavnika: Bešiktaš, Fenerbahče, Galatasaraj, Sparta, Slavija, Jablonec. Zaostatak od tri boda u odnosu na Srbiju je, ipak, veliki.

Kiprani će sa 2,7 bodova zaostatka u odnosu na Srbiju maštati od dolasku u prvih 15, ali potpuno je nerealno da se tamo probiju kroz rezultate Omonije i Anortizosa. Prilika je i da Partizan napravi ogromnu razliku pobedama u međusobnim duelima sa rivalom iz Famaguste.

Na 19. mestu su Šveđani samo sa Malmeom u igri, na 20. poziciji su Norvežani koje jedino i dalje predstavlja Bodo Glimt, a veliki pad zabeležili su Grci smešteni trenutno na 21. mestu. Zaostatak za srpskim klubovima je skoro četiri i po boda.

Kad se sve sagleda, potpuno je realno da Srbije od sezone 2023/24. ima dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a kako bi to postalo konstanta neophodno je da dva kluba kontinuirano ulaze u grupnu fazu UEFA takmičenja.

Još veći izazov je odbrana bodova, kao za nacionalni, tako i za klupski koeficijent.