Журнал у посети Кузмићу „преко Баре”: Борим се у НБА, али Добој је Добој, тамо је најбоље

Стеф Кари и Клеј Томпсон нагнути један ка другом сумирају утиске после победе док им лед хлади колена.

Андре Игуадала је на столу за масажу, Херисон Барнс са пешкиром око струка чека туширање, док повређени Ендрју Богут у цивилу свима добацује.

Једини „ормарић“ у свлачионици Голден Стејта чији власник није у близини украшен је плочицом на којој пише – Огњен Кузмић.

Са последњим Србином на НБА паркетима договорили смо интервју после утакмице Вориорса у Оукланду. С обзиром на хвалоспеве које смо чули о његовом поштењу, изненађује што није на договореном месту. Мада, јесте мало и потрајала конференција тренера Стива Кера. Позивамо број...

– Ево ме на паркингу, до малопре сам вас чекао. Када изађете из свлачионице крените тунелом десно и налазимо се.

Путем којим иду играчи тренутно најбољег тима на свету коначно долазимо до 213 сантиметара осмеха. Момак из Грабовице, села поред Добоја у Републици Српској, као контраст у односу на све око њега. Људска топлина која привлачи чак и Американце.

– Где год да сам живео, увек сам се трудио да останем исти, да ме околина не промени. Тако је и у Америци која је доста другачија у односу на друге земље, али ја навике нисам мењао – препричава Кузмић дане у „земљи снова”.

Далеко од Грабовице које сте напустили пре...?

– Са 15 година сам се преселио у Добој, тек тада сам почео да тренирам. Пошто је моје село удаљено 15 километара, а тренинзи су били увече, нисам могао да путујем. Тако да сам се преселио у дом у Добој – сећа се 24-годишњи центар.

Онда је уследило интензивно путешествије?

– После играња у Бањалуци шест месеци, отишао сам на пробу у Олимпију где нисам прошао, тако да сам се вратио кући. Где ћу сад? Тада ми је тренер из Добоја помогао да одем у Финску где сам провео две године. Затим сам дошао у Челик из Зенице, па отпутовао у Шпанију, у Уникаху.

Веома занимљив пут?

– Ух, могао бих књигу да напишем – смеје се Кузмић.

Где је било најпријатније?

– Јесте Бањалука први већи град, али... Добој је Добој, тамо је најбоље.

И онда – Голден Стејт, западна обала, НБА...

– Ту сам, борим се, шта ћу – сада већ без скидања осмеха прича Огњен.

Комплетан интервју можете да прочитате у двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.