„Били смо тако близу...“

Марко Гудурић се прошле године, после освајања Евролиге са Фенербахчеом преселио у редове Олимпије из Милана са којом је протекле сезоне у домаћим оквирима освојио триплу круну.

За званичне клупске канале, открио је неке занимљиве детаље из каријере, између осталог и како је, уместо у Црвеној звезди, заиграо у Партизану.

- Заљубио сам се у кошарку 2002, гледајући репрезентацију. То је моје прво сећање на кошарку и победа над Американцима у четвртфиналу Светског првенства. Бодирога ми је тада био омиљени играч, један од најважнијих у том тиму. Касније, из млађе генерације идол ми је постао Дијамантидис -  објаснио је Гудурић како је заволео игру под обручима.

Прибојац је потом говорио и о кошаркашком путу, у коме тренутно ужива статус репрезентативца Србије:

- Отишао сам на пробу у Звезду, ФМП и Партизан и тако су људи у Београду сазнали за мене. После тога сам се преселио и почео свој пут. ФМП је један од најбољих тимова за развој младих играча. Када сам био тамо на проби, рекли су ми да сам талентован, али да је ростер попуњен и да ћу можда следећи пут моћи да им се придружим , али не те године. Тако сам на крају заиграо за Партизан са 15 година. Одиграо сам јако добре обе утакмице против ФМП-а те сезоне, а онда ме је исти тај тренер звао да се прикључим њима.

Гудурић је потом поделио и моменат кад је први пут схватио да би кошарка могла да буде његов позив:

- Да будем искрен, тренутак када сам схватио да бих могао нешто озбиљно да направим у кошарци било је Европско првенство за играче до 20 година у Италији. Освојили смо злато, изабран сам у најбољу петорку турнира. То је за мене д био моменат када сам помислио да можда могу да будем успешан и направим нешто од своје каријере. Јако се добро сећам тих тренутака, иако су били пре 10-11 година. Не сматрам себе нужно играчем за завршницу. Не размишљам о томе на тај начин, само желим да урадим оно што је најбоље за тим. Искрено целу каријеру сам се трудио да радим оно што је најбоље за екипу, како бисмо побеђивали. Ето, кроз каријеру ме је лопта некако често проналазила, а ја нисам стидљив и не бежим од прилике, шансе и одговорности. Благословен сам и захвалан Богу, као и свим мојим саиграчима и тренерима на томе што ми верују да будем онај који доноси одлуке – истакао је Гудурић.

Наравно да није могло и без приче о чувеном полуфиналу против САД у Паризу на Олимпијским играма.

- Толико емоција. Бити тако близу. Сви су били толико фокусирани и одлучни. Апсолутно сви момци, ко год да се нашао на терену, дао је сто одсто могућности. Сада када пребирам по сећањима, били смо невероватно близу. Само нам је недостајало мало енергије на крају, али нас је стигао умор. Ипак, то је била одлична утакмица и сјајно искуство. Страшна утакмица, једна од најбољих икада - рекао је Марко Гудурић.