Здовц: Можда није требало, напустио сам његову репрезентацију

Јуре Здовц репрезентативац СФРЈ од 1988. до 1991, заједно са Желимиром Обрадовићем, Предрагом Даниловићем, Жарком Паспаљем, Владе Дивцем и Дино Рађом, носио је ковчег на сахрани Душана Ивковића, селектора те Плаве чете…

- Све се брзо догодило. Нико није знао да долазим на сахрану осим Жарка Паспаља. Када сам стигао на гробље са супругом, видео сам Жељка, Владу и Даниловића, пришао сам им и сео са њима. Обрадовић се изненадио када ме је видео. После нам је неко пришао и рекао да би било лепо да ми однесемо Дуду у његову последњу кућу. Дино се такође појавио у последњем минуту. Нисам знао у том моменту да постоји симболични моменат у целој причи. Рећи ћу вам нешто, рекао сам то и супрузи. Можда није требало да будем тамо јер сам напустио репрезентацију Југославије. У сваком случају, била је част бити тамо, са мојим старим пријатељима. Био је то последње збогом тренеру - рекао је Здовц за грчку Газету.

Здовц је веома захвалан Ивковићу.

- Он је дефинитивно променио мој живот, на томе ћу му заувек бити захвалан. Много му дугујем. Надам се и да сам ја њему нешто пружио.

Застао је, па продужио мисао:

- Не могу да замислим како би ми се развила каријера да нисам играо за Југославију. Посебно у тим годинама када је било тешко играти ван земље, када је сваки тим могао да рачуна на двојицу странаца и махом су се сви одлучивали за Американце.

Политику не жели да ставља у средиште ствари…Ипак…

- Разговарао сам са Паспаљем једне ноћи и рекао ми је да је распад Југославије највећи злочин. Били смо млади, веома јак тим, могли смо да освојимо још шест, седам медаља да смо остали заједно. Али, немам времена да размишљам и плачем око тога шта је могло да се догоди. Гледам следећи дан. Сигуран сам да би Дуда био срећан да нас види све заједно поново. Пре месец и по дана био сам код њега кући у Београду, разговарали смо о свему. Био је шок када сам добио вести о његовој смрти.

Коју причу повезану са Ивковићем Здовц никада неће заборавити?

- Било је и занимљивих и - тешких момената. Има једна прича коју нећу заборавити. Тада су у репрезентацији сви пушили. Из неког разлога Дуда је веровао да сам ја једини ко не користи цигарете. Нажалост, ухватио ме је са цигаретом пред једну пријатељску утакмицу у Шпанији. Био сам сакривен у кафићу када ме је Дуда угледао. Било је чудно. Није ништа рекао, није направио сцену, ништа. Само се окренуо и отишао. Баш сам се лоше осећао, мислио сам да сам га разочарао.