Zdovc: Možda nije trebalo, napustio sam njegovu reprezentaciju

Jure Zdovc reprezentativac SFRJ od 1988. do 1991, zajedno sa Želimirom Obradovićem, Predragom Danilovićem, Žarkom Paspaljem, Vlade Divcem i Dino Rađom, nosio je kovčeg na sahrani Dušana Ivkovića, selektora te Plave čete…

- Sve se brzo dogodilo. Niko nije znao da dolazim na sahranu osim Žarka Paspalja. Kada sam stigao na groblje sa suprugom, video sam Željka, Vladu i Danilovića, prišao sam im i seo sa njima. Obradović se iznenadio kada me je video. Posle nam je neko prišao i rekao da bi bilo lepo da mi odnesemo Dudu u njegovu poslednju kuću. Dino se takođe pojavio u poslednjem minutu. Nisam znao u tom momentu da postoji simbolični momenat u celoj priči. Reći ću vam nešto, rekao sam to i supruzi. Možda nije trebalo da budem tamo jer sam napustio reprezentaciju Jugoslavije. U svakom slučaju, bila je čast biti tamo, sa mojim starim prijateljima. Bio je to poslednje zbogom treneru - rekao je Zdovc za grčku Gazetu.

Zdovc je veoma zahvalan Ivkoviću.

- On je definitivno promenio moj život, na tome ću mu zauvek biti zahvalan. Mnogo mu dugujem. Nadam se i da sam ja njemu nešto pružio.

Zastao je, pa produžio misao:

- Ne mogu da zamislim kako bi mi se razvila karijera da nisam igrao za Jugoslaviju. Posebno u tim godinama kada je bilo teško igrati van zemlje, kada je svaki tim mogao da računa na dvojicu stranaca i mahom su se svi odlučivali za Amerikance.

Politiku ne želi da stavlja u središte stvari…Ipak…

- Razgovarao sam sa Paspaljem jedne noći i rekao mi je da je raspad Jugoslavije najveći zločin. Bili smo mladi, veoma jak tim, mogli smo da osvojimo još šest, sedam medalja da smo ostali zajedno. Ali, nemam vremena da razmišljam i plačem oko toga šta je moglo da se dogodi. Gledam sledeći dan. Siguran sam da bi Duda bio srećan da nas vidi sve zajedno ponovo. Pre mesec i po dana bio sam kod njega kući u Beogradu, razgovarali smo o svemu. Bio je šok kada sam dobio vesti o njegovoj smrti.

Koju priču povezanu sa Ivkovićem Zdovc nikada neće zaboraviti?

- Bilo je i zanimljivih i - teških momenata. Ima jedna priča koju neću zaboraviti. Tada su u reprezentaciji svi pušili. Iz nekog razloga Duda je verovao da sam ja jedini ko ne koristi cigarete. Nažalost, uhvatio me je sa cigaretom pred jednu prijateljsku utakmicu u Španiji. Bio sam sakriven u kafiću kada me je Duda ugledao. Bilo je čudno. Nije ništa rekao, nije napravio scenu, ništa. Samo se okrenuo i otišao. Baš sam se loše osećao, mislio sam da sam ga razočarao.