Пешке од Пријепоља до Београда због дуга од 36.000 динара!

Уместо да је овог викенда био у Аранђеловцу на утакмици трећег кола Прве лиге Запад, Александар Бабић је кренуо из Пријепоља за Београд – пешке!

Крајња дестинација првог човека Победника је Тошин бунар, канцеларија РС Србије. И то све због дуга од 36.000 динара, а због ког његовом клубу није омогућено да се такмичи ове сезоне.

Први човек Победника је више пута тражио и молио РС Централне Србије да му помогне и дозволи да поменути дуг исплати на рате, али није наишао на разумевање.

- Нисам имао другог избора него да, у знак протеста, за Београд кренем пешке и стигнем право до канцеларије Милене Делић. Желим да разговарам са њом и ако ми каже да један клуб не може да се такмичи због 36.000 динара, онда је то у реду и више неће постојати – рекао је Александар Бабић.

Како је настао проблем?

- У РС Централне Србије нисам наишао на разумевање, Управни одбор на челу са Душаном Стојковићем и Ненадом Видановићем је донео срамну одлуку да се Победнику због само 36.000 динара не изда дозвола за сезону. Не тражимо да нам се опрости дуг, већ молимо да нам се омогући да платимо на рате. Одлука је донесена 29. септембра, решење о неизмиреним обавезама добио сам 5.октобра што ми је веома чудно будући да је Лига почела 1. октобра.

Какав је однос Прве лиге Запад, у којој се такмичите, по овом питању?

- Рекао ми је директор Симовић да није до њих, да је немоћан, да дозволу мора да изда РС Централне Србије, он ту не може ништа.

Кад сте кренули на пут?

- У петак из Пријепоља, спавао сам у Новој Вароши, затим Севојну, а синоћ у Чачку. Мало су ме хладно време и киша која је падала омели да будем бржи, али добро, како год буде, у Београд стижем. Идем Ибарском магистралом, мало су отежани услови, али не предајем се.

Да ли сте пробали на други начин да ступите у контакт са РСС?

- Звао сам генералног секретара Светозара Станковића, слао поруке, али ни на једну није одговорио. Није ми преостало ништа друго него да кренем у Савез и састанем се са Миленом Делић. Да ли је могуће да због дуга од 36.000 динара не желе да нам дају дозволу, одлуке се крију у фиоци и мене занима коме смета Победник. За пет година нисмо никада дуговали, нисмо један динар каснили, сад само тражимо нам дозволе да платимо на рате, а не да опросте. Нашао сам човека из Ниша који је желео да плати, али кад је требало, рекао је да не може да нам помогне, јер не сме да прескаче неке људе. Не знам шта то значи, али је тако било.

Зашто бисте и коме сметали?

- У рукомету сам 25 година, основао сам овај клуб, привукао децу да играју рукомет и онда је кренуло све низбрдо. Сметам другим клубовима у граду, од општине не добијамо ништа, препуштени смо сами себи, па дајемо новац из свог џепа. И после свега што радимо они нам ускраћују могућност да играмо.

Како је могуће да један клуб у Првој лиги нема 36.000 динара?

- Нисмо добили ништа од општине, спонзора немамо, финансирамо се из сопствених џепова и сад су они остали празни. Једноставно немамо одакле да набавимо тај новац. Бавим се превозом, нисам регистровао кола, камион, приколицу, јер сам све давао у рукомет... Више немам.

На крају је Бабић додао:

- Зар је могуће да ови људи раде против рукомета, да неће због ове мале цифре да ми дозволе да лиценцирам играче?! Хоћу да платим све, али молим да буде на рате. Жао ми је највише деце која су заволела овај спорт и желе да играју – закључује Александар Бабић.