Peške od Prijepolja do Beograda zbog duga od 36.000 dinara!

Umesto da je ovog vikenda bio u Aranđelovcu na utakmici trećeg kola Prve lige Zapad, Aleksandar Babić je krenuo iz Prijepolja za Beograd – peške!

Krajnja destinacija prvog čoveka Pobednika je Tošin bunar, kancelarija RS Srbije. I to sve zbog duga od 36.000 dinara, a zbog kog njegovom klubu nije omogućeno da se takmiči ove sezone.

Prvi čovek Pobednika je više puta tražio i molio RS Centralne Srbije da mu pomogne i dozvoli da pomenuti dug isplati na rate, ali nije naišao na razumevanje.

- Nisam imao drugog izbora nego da, u znak protesta, za Beograd krenem peške i stignem pravo do kancelarije Milene Delić. Želim da razgovaram sa njom i ako mi kaže da jedan klub ne može da se takmiči zbog 36.000 dinara, onda je to u redu i više neće postojati – rekao je Aleksandar Babić.

Kako je nastao problem?

- U RS Centralne Srbije nisam naišao na razumevanje, Upravni odbor na čelu sa Dušanom Stojkovićem i Nenadom Vidanovićem je doneo sramnu odluku da se Pobedniku zbog samo 36.000 dinara ne izda dozvola za sezonu. Ne tražimo da nam se oprosti dug, već molimo da nam se omogući da platimo na rate. Odluka je donesena 29. septembra, rešenje o neizmirenim obavezama dobio sam 5.oktobra što mi je veoma čudno budući da je Liga počela 1. oktobra.

Kakav je odnos Prve lige Zapad, u kojoj se takmičite, po ovom pitanju?

- Rekao mi je direktor Simović da nije do njih, da je nemoćan, da dozvolu mora da izda RS Centralne Srbije, on tu ne može ništa.

Kad ste krenuli na put?

- U petak iz Prijepolja, spavao sam u Novoj Varoši, zatim Sevojnu, a sinoć u Čačku. Malo su me hladno vreme i kiša koja je padala omeli da budem brži, ali dobro, kako god bude, u Beograd stižem. Idem Ibarskom magistralom, malo su otežani uslovi, ali ne predajem se.

Da li ste probali na drugi način da stupite u kontakt sa RSS?

- Zvao sam generalnog sekretara Svetozara Stankovića, slao poruke, ali ni na jednu nije odgovorio. Nije mi preostalo ništa drugo nego da krenem u Savez i sastanem se sa Milenom Delić. Da li je moguće da zbog duga od 36.000 dinara ne žele da nam daju dozvolu, odluke se kriju u fioci i mene zanima kome smeta Pobednik. Za pet godina nismo nikada dugovali, nismo jedan dinar kasnili, sad samo tražimo nam dozvole da platimo na rate, a ne da oproste. Našao sam čoveka iz Niša koji je želeo da plati, ali kad je trebalo, rekao je da ne može da nam pomogne, jer ne sme da preskače neke ljude. Ne znam šta to znači, ali je tako bilo.

Zašto biste i kome smetali?

- U rukometu sam 25 godina, osnovao sam ovaj klub, privukao decu da igraju rukomet i onda je krenulo sve nizbrdo. Smetam drugim klubovima u gradu, od opštine ne dobijamo ništa, prepušteni smo sami sebi, pa dajemo novac iz svog džepa. I posle svega što radimo oni nam uskraćuju mogućnost da igramo.

Kako je moguće da jedan klub u Prvoj ligi nema 36.000 dinara?

- Nismo dobili ništa od opštine, sponzora nemamo, finansiramo se iz sopstvenih džepova i sad su oni ostali prazni. Jednostavno nemamo odakle da nabavimo taj novac. Bavim se prevozom, nisam registrovao kola, kamion, prikolicu, jer sam sve davao u rukomet... Više nemam.

Na kraju je Babić dodao:

- Zar je moguće da ovi ljudi rade protiv rukometa, da neće zbog ove male cifre da mi dozvole da licenciram igrače?! Hoću da platim sve, ali molim da bude na rate. Žao mi je najviše dece koja su zavolela ovaj sport i žele da igraju – zaključuje Aleksandar Babić.