ВЕЧИТИ ДЕРБИ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ КАСНИЈЕ - Копривица: Звезда је те године била срећна кад изгуби са мање од 20 разлике

Прича о вечитом дербију је на претек. Овај пред нама, у недељу 14. новембра (19) биће посебан по много чему.

Почев од тога да ће после тачно 30 година и 10 дана од првог дербија у каријери, на клупи Партизана поново седети Жељко Обрадовић. До тога да ће на паркету бити Балша Копривица и Урош Трифуновић, синови Славише и Александра, асова који су пре три деценије имали значајне улоге у дербију. С тим што, за разлику од очева, неће бити ривали, већ саиграчи.

- Тачно 30 година, од новембра '91 до овог 2021. – с приметном дозом сете „сео је у времеплов” Славиша Копривица, некадашња Партизанова узданица у рекету.

Очеви су те године били старији него Балша и Урош сада, али и далеко искуснији.

- Био сам млад по годинама, али сећам се добро преноса једне од утакмица. Не знам ко је био коментатор, али се добро сећам његове констатације „искусни” Копривица, у тренутку кад само имао 23 године. Насмејао ме је, јер сам помислио ако сам са 23 године искусан, шта је са овима од 35. Са друге стране имао сам иза себе већ шест сениорских сезона, почео са 17, играо четири сезоне у ИМТ, две у Партизану.

Каква су ваша сећања на прве тренерске дане Жељка Обрадовића?

- И њему је сигурно било тешко, прво да направи тај однос играч - тренер. Јер из те екипе смо му нас петорица били саиграчи - Накић, Ђорђевић, Даниловић, Драгутиновић и ја. Али то смо брзо поставили, знало се на терену и ван терена, били смо професионалци, он сјајан тренер. И то се и видело у игри, већ прве године смо све освојили, сва три трофеја.

У сезоне 1991/92 сте Звезду добили 5:0?

- Били смо много доминантни у лиги. Узели смо Куп шампиона, Куп Југославије и првенство државе. Звезда је те године била срећна кад изгуби са мање од 20 разлике. Била је стварно велика разлика у квалитету између нас и других екипа у првенству. Без обзира на то дерби био је другачији, посебан, са обе стране сви 200 одсто мотивисани. И играчи, тренери, публика...

Занимљиво сва три меча у плеј-офу добили сте после освајања Купа шампиона. Колико је било тешко не уживати на ловорикама?

- Кад смо освојили титулу у Истанбулу, славили смо нешто мало у хотелу и већ ту је професор Николић рекао Обрадовићу чувену реченицу „Жељко чека нас за викенд меч са тузланском Слободом”. Били смо пуни самопоуздања и зато после освојене европске титуле нисмо имали проблема да се усресредимо на завршницу првенства и комплетирамо триплу круну.

Ко је био најнезгоднији ривал?

- Неша Илић је био главни стрелац, на бековским позицијама играли су Сале Обрадовић, Трифа и покојни Бобан Јанковић. Били су опаснији споља, иако су имали и одличне центре Цветковића и Јовановића. Али, ни једном нису били ни близу победе.

Следеће сезоне црвено-бели су вам се реванширали у пуној мери?

- Добили су нас 3:2 у финалу и освојили трофеј после 21 године. Те године смо били слабији него претходне, отишли су Ђорђевић и Даниловић, а Звезда остала у истом саставу. И поред тога финална серија је била неизвесна. После 2:2, добили су мајсторицу. И то је доказ да је дерби, у каквим год саставима су Партизан и Звезда, увек био посебан, потпуно другачија утакмица у односу на све друге првенствене мечеве.

Три деценије касније поново је члан породице Копривица у саставу. За разлику од оца њему је дебитантска сезона у сениорској кошарци. Први утисак је да је направио прави потез?

- Не само сениорска, већ и прва професионална и прва европска. Девет година је стасавао у Америци. По завршетку друге године студија на основу свега што сам гледао, рекао сам му да нема сврхе да остаје на колеџу. Видео сам да у његовој игри не може много да се промени, с обзиром на систем игре на универзитету. Сложио се са мном да би требало да изађе на драфт, после ког је прва опција била да игра Развојну лигу. Сматрао сам да нема потребе за тим, јер реч је о лиги у којој је класична јурњава и у њој не би кошаркашки напредовао. Повратак у Европу био је најбоље решење. А кад се указала прилика у Партизану са Жељком као тренером, била је то најлогичнија и најбоља опција. Имао је и других понуда, али зашто би ишао негде кад није могло боље да се сложи. Мислим да из утакмице у утакмицу напредује, прилагођава се на систем игре. Као што каже, у неким елементима је више напредовао за десет дана у Партизану, него за две године у Америци, јер их тамо није вежбао.

Да ли вам је познат податак да сте у те две сезоне против Звезде постигли 219 поена?

- Нисам бројао. Волео бих да ме Балша надмаши, да добију Звезду и освоје неки трофеј. Таман да, догодине, јубилеј 30 година Истанбула, обележимо уз трофеј.

Како видите тренутни однос снага црно и црвено-белих?

- Мислим да су ту негде. Звезда је мало искуснија, али кад узмеш друге ствари које чине дерби шансе су 50:50. Очекујем врло занимљив меч – закључио је Славиша Копривица, члан славне екипе из Бормија, данашњим генерацијама ипак познатији као Балшин отац.