VEČITI DERBI TRI DECENIJE KASNIJE - Koprivica: Zvezda je te godine bila srećna kad izgubi sa manje od 20 razlike

Priča o večitom derbiju je na pretek. Ovaj pred nama, u nedelju 14. novembra (19) biće poseban po mnogo čemu.

Počev od toga da će posle tačno 30 godina i 10 dana od prvog derbija u karijeri, na klupi Partizana ponovo sedeti Željko Obradović. Do toga da će na parketu biti Balša Koprivica i Uroš Trifunović, sinovi Slaviše i Aleksandra, asova koji su pre tri decenije imali značajne uloge u derbiju. S tim što, za razliku od očeva, neće biti rivali, već saigrači.

- Tačno 30 godina, od novembra '91 do ovog 2021. – s primetnom dozom sete „seo je u vremeplov” Slaviša Koprivica, nekadašnja Partizanova uzdanica u reketu.

Očevi su te godine bili stariji nego Balša i Uroš sada, ali i daleko iskusniji.

- Bio sam mlad po godinama, ali sećam se dobro prenosa jedne od utakmica. Ne znam ko je bio komentator, ali se dobro sećam njegove konstatacije „iskusni” Koprivica, u trenutku kad samo imao 23 godine. Nasmejao me je, jer sam pomislio ako sam sa 23 godine iskusan, šta je sa ovima od 35. Sa druge strane imao sam iza sebe već šest seniorskih sezona, počeo sa 17, igrao četiri sezone u IMT, dve u Partizanu.

Kakva su vaša sećanja na prve trenerske dane Željka Obradovića?

- I njemu je sigurno bilo teško, prvo da napravi taj odnos igrač - trener. Jer iz te ekipe smo mu nas petorica bili saigrači - Nakić, Đorđević, Danilović, Dragutinović i ja. Ali to smo brzo postavili, znalo se na terenu i van terena, bili smo profesionalci, on sjajan trener. I to se i videlo u igri, već prve godine smo sve osvojili, sva tri trofeja.

U sezone 1991/92 ste Zvezdu dobili 5:0?

- Bili smo mnogo dominantni u ligi. Uzeli smo Kup šampiona, Kup Jugoslavije i prvenstvo države. Zvezda je te godine bila srećna kad izgubi sa manje od 20 razlike. Bila je stvarno velika razlika u kvalitetu između nas i drugih ekipa u prvenstvu. Bez obzira na to derbi bio je drugačiji, poseban, sa obe strane svi 200 odsto motivisani. I igrači, treneri, publika...

Zanimljivo sva tri meča u plej-ofu dobili ste posle osvajanja Kupa šampiona. Koliko je bilo teško ne uživati na lovorikama?

- Kad smo osvojili titulu u Istanbulu, slavili smo nešto malo u hotelu i već tu je profesor Nikolić rekao Obradoviću čuvenu rečenicu „Željko čeka nas za vikend meč sa tuzlanskom Slobodom”. Bili smo puni samopouzdanja i zato posle osvojene evropske titule nismo imali problema da se usresredimo na završnicu prvenstva i kompletiramo triplu krunu.

Ko je bio najnezgodniji rival?

- Neša Ilić je bio glavni strelac, na bekovskim pozicijama igrali su Sale Obradović, Trifa i pokojni Boban Janković. Bili su opasniji spolja, iako su imali i odlične centre Cvetkovića i Jovanovića. Ali, ni jednom nisu bili ni blizu pobede.

Sledeće sezone crveno-beli su vam se revanširali u punoj meri?

- Dobili su nas 3:2 u finalu i osvojili trofej posle 21 godine. Te godine smo bili slabiji nego prethodne, otišli su Đorđević i Danilović, a Zvezda ostala u istom sastavu. I pored toga finalna serija je bila neizvesna. Posle 2:2, dobili su majstoricu. I to je dokaz da je derbi, u kakvim god sastavima su Partizan i Zvezda, uvek bio poseban, potpuno drugačija utakmica u odnosu na sve druge prvenstvene mečeve.

Tri decenije kasnije ponovo je član porodice Koprivica u sastavu. Za razliku od oca njemu je debitantska sezona u seniorskoj košarci. Prvi utisak je da je napravio pravi potez?

- Ne samo seniorska, već i prva profesionalna i prva evropska. Devet godina je stasavao u Americi. Po završetku druge godine studija na osnovu svega što sam gledao, rekao sam mu da nema svrhe da ostaje na koledžu. Video sam da u njegovoj igri ne može mnogo da se promeni, s obzirom na sistem igre na univerzitetu. Složio se sa mnom da bi trebalo da izađe na draft, posle kog je prva opcija bila da igra Razvojnu ligu. Smatrao sam da nema potrebe za tim, jer reč je o ligi u kojoj je klasična jurnjava i u njoj ne bi košarkaški napredovao. Povratak u Evropu bio je najbolje rešenje. A kad se ukazala prilika u Partizanu sa Željkom kao trenerom, bila je to najlogičnija i najbolja opcija. Imao je i drugih ponuda, ali zašto bi išao negde kad nije moglo bolje da se složi. Mislim da iz utakmice u utakmicu napreduje, prilagođava se na sistem igre. Kao što kaže, u nekim elementima je više napredovao za deset dana u Partizanu, nego za dve godine u Americi, jer ih tamo nije vežbao.

Da li vam je poznat podatak da ste u te dve sezone protiv Zvezde postigli 219 poena?

- Nisam brojao. Voleo bih da me Balša nadmaši, da dobiju Zvezdu i osvoje neki trofej. Taman da, dogodine, jubilej 30 godina Istanbula, obeležimo uz trofej.

Kako vidite trenutni odnos snaga crno i crveno-belih?

- Mislim da su tu negde. Zvezda je malo iskusnija, ali kad uzmeš druge stvari koje čine derbi šanse su 50:50. Očekujem vrlo zanimljiv meč – zaključio je Slaviša Koprivica, član slavne ekipe iz Bormija, današnjim generacijama ipak poznatiji kao Balšin otac.