ВЕЧИТИ ДЕРБИ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ КАСНИЈЕ - Лале Лучић: Похвала Александра Николића највеће признање за повратак титуле Звезде после 21 године

Основно питање пред недељни вечити дерби је хоће ли захуктали Партизан, једини непоражени тим АБА лиге - то је био и у Еврокупу, текст пишемо пред гостовање Андори – остати са таквим ореолом и после сусрета са актуелним шампионом Јадрана и Србије, Црвеном звездом. Наравно, у контексту да црно-беле води Желимир Обрадовић, најтрофејнији тренер Старог континента. Који ће после 28 година поново с клупе Партизана дириговати игром против најљућег ривала Звезде.

У међувремену је Обрадовићу после титуле клупског шампиона Европе са Партизаном, то пошло од руке још осам пута, са Хувентудом, Реалом, Панатинаикосом (пет пута) и Фенербахчеом - два Купа купова са Реалом и Бенетоном, национална првенства и купове и да занемаримо... Међутим, само ће се старији и они са дугим памћењем присетити да је Обрадовић отишао из Партизана – у дебитантској сезони 1991/1992 узео триплу круну – без и једног трофеја у тој години. У Купу, тада још Југославије, тријумфовао је ОКК Београд са покојним Рајком Жижићем на клупи, док је Првенство 1993. освојила Црвена звезда, што у средиште пажње враћа Владислава Лалета Лучића, јединог тренера у историји наше кошарке који је водио и мушке и женске тимове вечитих ривала и са свима се окитио барем по једним трофејом.

Лучић је 7. августа напунио 80 година и налази се на Флориди у Лодердејлу, дошао је код унука да заједно прославе његов рођендан. Кад смо му објаснили зашто га зовемо, иако смо га пробудили, љубазно је узвратио...

- Дуго времена је прошло, а најлепши догађаји се не заборављају. Та сезона је била можда и најважнија у мојој каријери, а сигурно и Црвеној звезди јер је после 21 године вратила титулу државног првака на Мали Калемегдан.

Кренуо је од општег ка појединачном...

- Сви вечити дербији у којима сам учествовао су ми најзначајније утакмице. Носе невероватну дозу оптерећења, победе у њима су најлепше, порази најтежи. Навијачи могу да опросте и друго и треће место, али пораз у дербију никако. Уосталом и ја сам прекинуо играчку каријеру после два промашена слободна бацања против црно-белих... Узгред, био сам клупски играч, јер сам седео на клупи...

Није било учтиво, а ни телефонске везе нису биле најбоље, прекидати Лучића...

- Атмосферу нашег вечитог дербија имају само још мечеви Интер – Милано у фудбалу, а у кошарци Олимпијакос – Панатинаикос. Зато он привлачи пажњу и оних који не воле спорт, јер је друштвени догађај првог реда. Посебну димензију даје му учешће Жељка Обрадовића који је покренуо и преокренуо црно-бели апарат. Жао ми је што нећу бити на трибинама већ крај малог екрана.

Обрадовића сте и тренирали у Партизану...

- Много великих играча сам тренирао, Жељко ми је један од најдражих, као играч и као човек. Он је био душа тима, решавао је проблеме у свлачионици, био моја продужена рука на терену.

Испратили сте га са 3:2 у финалу плеј-офа, у лигашком делу било је 3:1 за Звезду. Био је то почетак тренерске каријере која готово да и нема упореднике. Да ли сте наслућивали такав развој ситуације?

- Као играч је наговештавао да ће бити одличан тренер. Док су други размишљали о себи и статистици, њему је најважније било да буде у служби тима, да помогне саиграчима. У тајм ауту је било довољно њему да кажем... О Жељку као тренеру све се зна. Почео је каријеру освојеним Купом шампиона, у Европи је одмах додао још две титуле најбољег. Касније још шест... Ко је могао то да предвиди...

Вратимо се тој сезони 1992/1993...

- Поносан сам наравно, али највећу похвалу добио сам од професора Александра Николића који је био тих година везан за Партизан. Срео ме је испред Пионира, скинуо шешир и рекао честитам на титули, али још више на одбрани коју сте поставили. Жељко Ребрача и Зоран Стевановић су били доминантни центри, али смо их оставили на малом броју поена. Усмеравали смо на основну линију, одлично радили припреме за утакмице, увек сам имао одличне помоћнике...

Изнесите још неку оцену...

-Таква екипа се неће поновити у српској кошарци. Од 14 играча 11 је прошло кроз млађе категорије Звезде. То је у то време била сатисфакција тренеру. Сада ни пола тима, говорим генерално нису из клупских редова... Странци су посебна прича... Пуну афирмацију доживео је тада Небојша Илић, остали су били кандидати за врхунске играче. То су постали Саша Обрадовић и Дејан Томашевић, годинама су били репрезентативци, имали блиставе каријере. Такав концепт више не постоји...

Ком тиму дајете предност у недељу?

- Биће јако неизвесно, одлучиће ситнице. Звезда игра јако добро одбрану, значајно се поправила од почетка сезоне, има само један непланиран пораз, од Игокее, али то се дешава. Како тренер и играчи да се за седам дана припреме за четири различита противника? Партизан иза себе има неколико сјајних утакмица, у одличној је форми.

Ко ће одлучити, тренери?

- Тренери су криви за пораз, играчи заслужни за победу. Тако се уврежило... Нека победи ко буде бољи.

За кога ћете навијати?

- За Звезду наравно, то није тајна. Од 1955. сам на Малом Калемегдану, не знам да ли има старијих од мене...