VEČITI DERBI TRI DECENIJE KASNIJE - Lale Lučić: Pohvala Aleksandra Nikolića najveće priznanje za povratak titule Zvezde posle 21 godine

Osnovno pitanje pred nedeljni večiti derbi je hoće li zahuktali Partizan, jedini neporaženi tim ABA lige - to je bio i u Evrokupu, tekst pišemo pred gostovanje Andori – ostati sa takvim oreolom i posle susreta sa aktuelnim šampionom Jadrana i Srbije, Crvenom zvezdom. Naravno, u kontekstu da crno-bele vodi Želimir Obradović, najtrofejniji trener Starog kontinenta. Koji će posle 28 godina ponovo s klupe Partizana dirigovati igrom protiv najljućeg rivala Zvezde.

U međuvremenu je Obradoviću posle titule klupskog šampiona Evrope sa Partizanom, to pošlo od ruke još osam puta, sa Huventudom, Realom, Panatinaikosom (pet puta) i Fenerbahčeom - dva Kupa kupova sa Realom i Benetonom, nacionalna prvenstva i kupove i da zanemarimo... Međutim, samo će se stariji i oni sa dugim pamćenjem prisetiti da je Obradović otišao iz Partizana – u debitantskoj sezoni 1991/1992 uzeo triplu krunu – bez i jednog trofeja u toj godini. U Kupu, tada još Jugoslavije, trijumfovao je OKK Beograd sa pokojnim Rajkom Žižićem na klupi, dok je Prvenstvo 1993. osvojila Crvena zvezda, što u središte pažnje vraća Vladislava Laleta Lučića, jedinog trenera u istoriji naše košarke koji je vodio i muške i ženske timove večitih rivala i sa svima se okitio barem po jednim trofejom.

Lučić je 7. avgusta napunio 80 godina i nalazi se na Floridi u Loderdejlu, došao je kod unuka da zajedno proslave njegov rođendan. Kad smo mu objasnili zašto ga zovemo, iako smo ga probudili, ljubazno je uzvratio...

- Dugo vremena je prošlo, a najlepši događaji se ne zaboravljaju. Ta sezona je bila možda i najvažnija u mojoj karijeri, a sigurno i Crvenoj zvezdi jer je posle 21 godine vratila titulu državnog prvaka na Mali Kalemegdan.

Krenuo je od opšteg ka pojedinačnom...

- Svi večiti derbiji u kojima sam učestvovao su mi najznačajnije utakmice. Nose neverovatnu dozu opterećenja, pobede u njima su najlepše, porazi najteži. Navijači mogu da oproste i drugo i treće mesto, ali poraz u derbiju nikako. Uostalom i ja sam prekinuo igračku karijeru posle dva promašena slobodna bacanja protiv crno-belih... Uzgred, bio sam klupski igrač, jer sam sedeo na klupi...

Nije bilo učtivo, a ni telefonske veze nisu bile najbolje, prekidati Lučića...

- Atmosferu našeg večitog derbija imaju samo još mečevi Inter – Milano u fudbalu, a u košarci Olimpijakos – Panatinaikos. Zato on privlači pažnju i onih koji ne vole sport, jer je društveni događaj prvog reda. Posebnu dimenziju daje mu učešće Željka Obradovića koji je pokrenuo i preokrenuo crno-beli aparat. Žao mi je što neću biti na tribinama već kraj malog ekrana.

Obradovića ste i trenirali u Partizanu...

- Mnogo velikih igrača sam trenirao, Željko mi je jedan od najdražih, kao igrač i kao čovek. On je bio duša tima, rešavao je probleme u svlačionici, bio moja produžena ruka na terenu.

Ispratili ste ga sa 3:2 u finalu plej-ofa, u ligaškom delu bilo je 3:1 za Zvezdu. Bio je to početak trenerske karijere koja gotovo da i nema uporednike. Da li ste naslućivali takav razvoj situacije?

- Kao igrač je nagoveštavao da će biti odličan trener. Dok su drugi razmišljali o sebi i statistici, njemu je najvažnije bilo da bude u službi tima, da pomogne saigračima. U tajm autu je bilo dovoljno njemu da kažem... O Željku kao treneru sve se zna. Počeo je karijeru osvojenim Kupom šampiona, u Evropi je odmah dodao još dve titule najboljeg. Kasnije još šest... Ko je mogao to da predvidi...

Vratimo se toj sezoni 1992/1993...

- Ponosan sam naravno, ali najveću pohvalu dobio sam od profesora Aleksandra Nikolića koji je bio tih godina vezan za Partizan. Sreo me je ispred Pionira, skinuo šešir i rekao čestitam na tituli, ali još više na odbrani koju ste postavili. Željko Rebrača i Zoran Stevanović su bili dominantni centri, ali smo ih ostavili na malom broju poena. Usmeravali smo na osnovnu liniju, odlično radili pripreme za utakmice, uvek sam imao odlične pomoćnike...

Iznesite još neku ocenu...

-Takva ekipa se neće ponoviti u srpskoj košarci. Od 14 igrača 11 je prošlo kroz mlađe kategorije Zvezde. To je u to vreme bila satisfakcija treneru. Sada ni pola tima, govorim generalno nisu iz klupskih redova... Stranci su posebna priča... Punu afirmaciju doživeo je tada Nebojša Ilić, ostali su bili kandidati za vrhunske igrače. To su postali Saša Obradović i Dejan Tomašević, godinama su bili reprezentativci, imali blistave karijere. Takav koncept više ne postoji...

Kom timu dajete prednost u nedelju?

- Biće jako neizvesno, odlučiće sitnice. Zvezda igra jako dobro odbranu, značajno se popravila od početka sezone, ima samo jedan neplaniran poraz, od Igokee, ali to se dešava. Kako trener i igrači da se za sedam dana pripreme za četiri različita protivnika? Partizan iza sebe ima nekoliko sjajnih utakmica, u odličnoj je formi.

Ko će odlučiti, treneri?

- Treneri su krivi za poraz, igrači zaslužni za pobedu. Tako se uvrežilo... Neka pobedi ko bude bolji.

Za koga ćete navijati?

- Za Zvezdu naravno, to nije tajna. Od 1955. sam na Malom Kalemegdanu, ne znam da li ima starijih od mene...