Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

Босна и Херцеговина, једна земља, три репрезентације!

У Мостару и западној Херцеговини навијају за Хрватску, у Бањалуци и Републици Српској воле Србију, коме је онда остала селекција БиХ
ФОТО: Архива Журнала

Пише: Славко Басара

Босна и Херцеговина је земља без било какве логике, а апсурдност ове земље могла је да се види минулог викенда у утакмицама квалификација за Светско првенство у Катару 2022. године.

Туговало се у Зеници и Сарајеву, у пречнику од око 70-так километара, али се зато веселило у Мостару и западној Херцеговини, славило у Бањалуци, Крајини и целој Републици Српској.

Јавна је тајна да се у граду на Неретви и Широком Бријегу навија за „Ватрене”, а у граду на Врбасу и Источном Сарајеву за „Орлове”.

Драган Човић, лидер хрватског народа у БиХ бодрио је репрезентацију Хрватске са шалом Зрињског на „Пољуду” у Сплиту, а Милорад Додик, први човек Републике Српске гледао је на телевизији величанствен успех Србије у Лисабону и безгранично славио.

На стадиону „Билино поље” није било Шефика Џаферовића, муслиманског члана Председништва БиХ, нити Жељка Комшића, „хрватског” представника који је изабран бошњачким гласовима.

Неприметно је прошла нека утакмица репрезентације БиХ. Немам појма ни с ким је играла ни како је прошла. Али знам да је играла Србија и све сам подредио да гледам ту утакмицу! Ми у Републици Српској живимо са истином и за истину – изјавио је Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ за емисију „Око магазин” на РТС.

Република Српска живи за успехе репрезентативаца Србије свих 30 година колико постоји, од оснивања на Светог Стефана, 9. јануара 1992. године, а да успеси „Орлова” уједињују наш народ показали су Милорад Додик и Александар Вучић који су се у понедељак састали у Београду и прославили успех Србије и пожелели најмање пласман у полуфинале Мондијала.

Пред недељну утакмицу Хрватска – Русија у Сплиту, одлучивала је о директном путнику на Мондијал у Катару, а коју је из свечане ложе „Пољуда”  пратио и Зоран Милановић, председник Хрватске, у Мостару се догодио сукоб навијача два премијерлигаша Вележа и Зрињског.

Код хотела „Еро”, недалеко од ратне линије раздвајања, тукло се око 200 хулигана, а три особе су повређене, једна теже, задобила је повреде опасне по живот.

Касније је ухапшено неколико особа међу којима су били и хулигани који су у октобру прекинули првенствену утакмицу Вележ – Борац, а после тога у тунелу код Јабланице запалиле аутомобил судије Сабрије Топаловића из Зенице. Пуком срећом избегао је смрт, као и његови сапутници Аднан Алиспахић и Адмир Шеховић.

Иначе, пред сваку одлучујућу и важну утакмицу „коцкасте” репрезентације у Мостару се дешавају навијачки нереди, што је посебно било изражено када су у четвртфиналу Европског првенства 2008. године играле Турска и Хрватска. Тако је било и овога пута и права је срећа да нико није животно страдао.

На утакмицама репрезентације БиХ најватреније присталице окупљене под именом „БХ фанатикоси” и даље цртају мете на челима, углавном, репрезентативцима и члановима Савеза који припадају српском народу.

У безброј пута до сада се показало да су „фанатикоси” пре паравојна формација него навијачка група, јер су у прошлости изазивали многе нереде, како на трибинама тако и на протестима на улицама Сарајева и Зенице.

„Кровни” Савез се због њих наплаћао казни и казни према УЕФА и ФИФА. У септембру 2010. године отишли су преко црвене линије, у Луксембургу су физички напали Богдана Чеку, српског члана тадашњег Председништва Фудбалског савеза БиХ, сломили му јагодичну кост и повредили десно око. За овај напад никад нико није одговарао.

Нападачи су били у мајицама на којима су била обележја навијачке групе „БХ фанатикос” – изјавио је тада Богдан Чеко.

Фудбалски стадион, без обзира где се налазио, ко на њему играо, најбољи је одраз и прецизни показатељ стања духа друштва и (не)задовољства одређеног етничког колективитета. Патриотизам је лична ствар сваког појединца, али и право избора.

Заиста је Нобеловац Иво Андрић био у праву када је констатовао: „где престаје логика, настаје Босна и Херцеговина”. Написано давно, за сва времена!

Љиљани никад у Српској и Херцег-Босни
Фудбалска „А” репрезентација БиХ никада у својој 26 година дугој историји није играла на једном од стадиона у Републици Српској или некадашњој Херцег-Босни.
„Љиљани” су играли у Сарајеву (Кошево и Грбавица), Тузли, Зеници и Бихаћу, а од 23. маја 2002. године када је Савез уједињен „Змајеви” (промењен надимак репрезентације) наступали су углавном на три стадиона: Кошево, Грбавица и Билино поље.
Иначе, Фудбалски савез БиХ је прво примљен у ФИФА 1996. године, па тек онда у своју матичну организацију УЕФА 1998, и то када је контролисао само једну трећину територије и када га је представљао само један народ из „Дејтонске земље”.
Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бари
Р.Српска треба да се одцепи и припоји Србији,то је то!!!
Srbija
Kako se bre nismo toga pre setili, eto dobre ideje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.