Људи моји, је ли то могуће?! Лудница, шта је ово?
Copy: Сплит 1983, paste: Лисабон 2021.
Гојко Андријашевић могао је комотно да прекопира Младена Делића: гол Александра Митровића за победу Србије у „секунд до 12” против Португалије на „Ла Лужу” подсетио је на погодак Љубомира Радановића за тријумф Југославије против Бугарске „који трен” после 45:38 и „Нема више времена” на „Пољуду”.
Заједничког именитеља: пласмана на велико такмичење – пре 38 година на Европско првенство у Француској 1984, пре неки дан на Светско првенство у Катару 2022!
Идеална потка за „хало, Белгија” и „воцап” везу са антологијским стрелцем из свих (!) ТВ шпица с времеплов тематиком...
Господине Радановићу, Митровић вам је сад мало „помутио славу”?
- Све је пролазно, па и слава, ха, ха... Пратио сам штампу: кад је Митровић промашио пенал против Шкотске, рекао је да је хтео у земљу да пропадне. Сад му се вратило: био је у право време на правом месту. Случајно? Заслужено!
Јесте ли очекивали божију правду у 90. минуту: Србија је, нема дилеме, „размонтирала” Португалце?
- Био сам изненађен... позитивно. Да неко има толики посед лопте и нападне Роналда и друштво у Лисабону... Невероватно! Србија је играла храбро, без калкулација, била добро организована... Тај Пикси!
Тај Пикси...?
- Ставити Митровића на клупу... Како би се гледало на то да је то неко други урадио? Пикси се ни као играч никад није крио, увек је хтео да узме лопту, дозволи нама из одбране да предахнемо... Тако да... ово што сад ради за мене није изненађење.
НИКАД НИСАМ ПРИЧАО СА МЛАДЕНОМ ДЕЛИЋЕМ
Ваш гол Бугарима 1983, иако је и до тада стекао епитет доајена, „прославио” је и Младена Делића, легендарног коментара?
- Био је то Делићев задњи велики пренос, колико знам – после тога је отишао у пензију. Нисмо имали контакт с радијским водитељима, само са новинарима штампаних медија. Младена сам видео једном пре тога, у Норвешкој, од тада... никад нисмо причали.
Чујете ли се са актерима акције зачињене вашим прецизним хицем главом: голманом Симовићем, Баждаревићем и Златком Вујовићем?
- Раштркани смо, сви по распаду велике земље остали у иностранству. Кад се сретнемо, као да се никад нисмо растајали.
Да ли сте још 1984. на ЕП у Француској запазили у младом Стојковићу потенцијал за велика дела?
- Красила га је црта да верује и цени себе! Не, није у питању препотентност, био је свестан колико зна. Сретали смо се кроз године: били смо капитени Партизана и Црвене звезде. Има финих слика! После, Пикси је играо у Марсеју, ја у Ници. Био сам и на његовом венчању у Кану, са Бором Цветковићем, Бинићем... Прву утакмицу за Олимпик играо је управо против нас, помогао сам му и у комуникацији с Французима. Било је 0:0 све док Стојковић није ушао, онда... примисмо гол! Дао га је Папен, али... Пикси је већ очарао публику!
Жалите ли што 1986, пред поноћ последњег дана прелазног рока, из Радничког није прешао у Партизан?
- Није се о томе уопште причало... Већ је Милко дошао...
Пикси вам се, из изреченог, свиђа и као селектор, нацију је освојио пиксизам?
- Лако је сад Пиксија хвалити... То што је неко био велики играч није гаранција да ће да буде и исти такав тренер, али... Имаће предност кад је под пресијом: лакше да је поднесе, остане трезвенији, буде храбрији... Стојковић је унео сигурност у екипу!
Ко вам је љубимац међу Орловима?
ПАРТИЗАН ОЗБИЉАН СА СТАНОЈЕВИЋЕМ
Партизан данас?
- Гледао сам мој Партизан недавно у Генту, уверио се у позитивну атмосферу. Парни ваљак је озбиљан са Станојевићем: резултат најважнији. Без обзира на све, остао је велики клуб, видим по манирима – духу, односу према бившим играчима – тврди Радановић, после трага у Стандарду из Лијежа са кућом у Белгији.
- Страхиња Павловић је, на пример, одиграо одлично. Подсећа ме на Кјелинија из Јувентуса! Шта, Италијан му је и узор? Нисам знао... Запазио сам га још пре неколико година, кад је био и мало другачије конституције. Игра као да има шест, седам година више! Па, тај Тадић... Мајстор! Влаховић? Подсећа на Левандовског, само што није дешњак... Митровић? Прави! Кад је још Радоњић ушао... Направио је разлику, сјајан „један на један”, може да пробије. Брзина је много важна! Први пут у репрезентацији имамо сијасет играча са невероватном брзином: Костић, Влаховић, Радоњић... Увек смо имали добре техничаре – „дизелаше”, сад... Кад се све то помеша... Фантазија!
Колико може Србија у Катару?
- Не треба да станемо, да се задовољимо... Гледао сам Белгију, Холандију... Можемо барабар! Једна повреда, лош тренутак и – све се промени, од аутсајдера постајете фаворити и обрнуто. Белгија није крунисала тренутак, добро, Де Брујне је геније, Куртоа феноменалан, Лукаку расположен, али... Вицел је клајклај, питање да ли ће Азар да се врати и... Немају одбрану: њихови штопери не би имали места у репрезентацији Србије!
А, кад тако вели Љубомир Радановић („А, пошао сам из „малог” Ловћена!”), с Партизаном, као командант одбране, освајач три титуле и са репрезентацијом Југославије (34 утакмице, три гола) бронзани на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984, еее – требало би оптимизам у велике домете држати на уму.
ИМА НЕШТО У ТОМ ПОЉУДУ
Има нешто у том Пољуду, ето – сад је био срећан Хрватима, победили су Русе аутоголом и пласирали се на СП?
- Специфичан стадион, позитивна атмосфера... бар тада...
Ништа слађе од гола у 90?
- Лепо је на крају, ал' дотле – патње: борите се са противником, временом... То неће доћи само од себе, морате да верујете. Као Пикси, Митровић, Србија!
Погледате некад снимак од 21. децембра 1983?
- Неее... Једино... дођу људи, помену, узму телефон... Кад одем у Хрватску, БиХ... препознам сету, сад су се и емоције о'ладиле... Има југоносталгичара...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
