Ljudi moji, je li to moguće?! Ludnica, šta je ovo?
Copy: Split 1983, paste: Lisabon 2021.
Gojko Andrijašević mogao je komotno da prekopira Mladena Delića: gol Aleksandra Mitrovića za pobedu Srbije u „sekund do 12” protiv Portugalije na „La Lužu” podsetio je na pogodak Ljubomira Radanovića za trijumf Jugoslavije protiv Bugarske „koji tren” posle 45:38 i „Nema više vremena” na „Poljudu”.
Zajedničkog imenitelja: plasmana na veliko takmičenje – pre 38 godina na Evropsko prvenstvo u Francuskoj 1984, pre neki dan na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022!
Idealna potka za „halo, Belgija” i „vocap” vezu sa antologijskim strelcem iz svih (!) TV špica s vremeplov tematikom...
Gospodine Radanoviću, Mitrović vam je sad malo „pomutio slavu”?
- Sve je prolazno, pa i slava, ha, ha... Pratio sam štampu: kad je Mitrović promašio penal protiv Škotske, rekao je da je hteo u zemlju da propadne. Sad mu se vratilo: bio je u pravo vreme na pravom mestu. Slučajno? Zasluženo!
Jeste li očekivali božiju pravdu u 90. minutu: Srbija je, nema dileme, „razmontirala” Portugalce?
- Bio sam iznenađen... pozitivno. Da neko ima toliki posed lopte i napadne Ronalda i društvo u Lisabonu... Neverovatno! Srbija je igrala hrabro, bez kalkulacija, bila dobro organizovana... Taj Piksi!
Taj Piksi...?
- Staviti Mitrovića na klupu... Kako bi se gledalo na to da je to neko drugi uradio? Piksi se ni kao igrač nikad nije krio, uvek je hteo da uzme loptu, dozvoli nama iz odbrane da predahnemo... Tako da... ovo što sad radi za mene nije iznenađenje.
NIKAD NISAM PRIČAO SA MLADENOM DELIĆEM
Vaš gol Bugarima 1983, iako je i do tada stekao epitet doajena, „proslavio” je i Mladena Delića, legendarnog komentara?
- Bio je to Delićev zadnji veliki prenos, koliko znam – posle toga je otišao u penziju. Nismo imali kontakt s radijskim voditeljima, samo sa novinarima štampanih medija. Mladena sam video jednom pre toga, u Norveškoj, od tada... nikad nismo pričali.
Čujete li se sa akterima akcije začinjene vašim preciznim hicem glavom: golmanom Simovićem, Baždarevićem i Zlatkom Vujovićem?
- Raštrkani smo, svi po raspadu velike zemlje ostali u inostranstvu. Kad se sretnemo, kao da se nikad nismo rastajali.
Da li ste još 1984. na EP u Francuskoj zapazili u mladom Stojkoviću potencijal za velika dela?
- Krasila ga je crta da veruje i ceni sebe! Ne, nije u pitanju prepotentnost, bio je svestan koliko zna. Sretali smo se kroz godine: bili smo kapiteni Partizana i Crvene zvezde. Ima finih slika! Posle, Piksi je igrao u Marseju, ja u Nici. Bio sam i na njegovom venčanju u Kanu, sa Borom Cvetkovićem, Binićem... Prvu utakmicu za Olimpik igrao je upravo protiv nas, pomogao sam mu i u komunikaciji s Francuzima. Bilo je 0:0 sve dok Stojković nije ušao, onda... primismo gol! Dao ga je Papen, ali... Piksi je već očarao publiku!
Žalite li što 1986, pred ponoć poslednjeg dana prelaznog roka, iz Radničkog nije prešao u Partizan?
- Nije se o tome uopšte pričalo... Već je Milko došao...
Piksi vam se, iz izrečenog, sviđa i kao selektor, naciju je osvojio piksizam?
- Lako je sad Piksija hvaliti... To što je neko bio veliki igrač nije garancija da će da bude i isti takav trener, ali... Imaće prednost kad je pod presijom: lakše da je podnese, ostane trezveniji, bude hrabriji... Stojković je uneo sigurnost u ekipu!
Ko vam je ljubimac među Orlovima?
PARTIZAN OZBILjAN SA STANOJEVIĆEM
Partizan danas?
- Gledao sam moj Partizan nedavno u Gentu, uverio se u pozitivnu atmosferu. Parni valjak je ozbiljan sa Stanojevićem: rezultat najvažniji. Bez obzira na sve, ostao je veliki klub, vidim po manirima – duhu, odnosu prema bivšim igračima – tvrdi Radanović, posle traga u Standardu iz Liježa sa kućom u Belgiji.
- Strahinja Pavlović je, na primer, odigrao odlično. Podseća me na Kjelinija iz Juventusa! Šta, Italijan mu je i uzor? Nisam znao... Zapazio sam ga još pre nekoliko godina, kad je bio i malo drugačije konstitucije. Igra kao da ima šest, sedam godina više! Pa, taj Tadić... Majstor! Vlahović? Podseća na Levandovskog, samo što nije dešnjak... Mitrović? Pravi! Kad je još Radonjić ušao... Napravio je razliku, sjajan „jedan na jedan”, može da probije. Brzina je mnogo važna! Prvi put u reprezentaciji imamo sijaset igrača sa neverovatnom brzinom: Kostić, Vlahović, Radonjić... Uvek smo imali dobre tehničare – „dizelaše”, sad... Kad se sve to pomeša... Fantazija!
Koliko može Srbija u Kataru?
- Ne treba da stanemo, da se zadovoljimo... Gledao sam Belgiju, Holandiju... Možemo barabar! Jedna povreda, loš trenutak i – sve se promeni, od autsajdera postajete favoriti i obrnuto. Belgija nije krunisala trenutak, dobro, De Brujne je genije, Kurtoa fenomenalan, Lukaku raspoložen, ali... Vicel je klajklaj, pitanje da li će Azar da se vrati i... Nemaju odbranu: njihovi štoperi ne bi imali mesta u reprezentaciji Srbije!
A, kad tako veli Ljubomir Radanović („A, pošao sam iz „malog” Lovćena!”), s Partizanom, kao komandant odbrane, osvajač tri titule i sa reprezentacijom Jugoslavije (34 utakmice, tri gola) bronzani na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984, eee – trebalo bi optimizam u velike domete držati na umu.
IMA NEŠTO U TOM POLjUDU
Ima nešto u tom Poljudu, eto – sad je bio srećan Hrvatima, pobedili su Ruse autogolom i plasirali se na SP?
- Specifičan stadion, pozitivna atmosfera... bar tada...
Ništa slađe od gola u 90?
- Lepo je na kraju, al' dotle – patnje: borite se sa protivnikom, vremenom... To neće doći samo od sebe, morate da verujete. Kao Piksi, Mitrović, Srbija!
Pogledate nekad snimak od 21. decembra 1983?
- Neee... Jedino... dođu ljudi, pomenu, uzmu telefon... Kad odem u Hrvatsku, BiH... prepoznam setu, sad su se i emocije o'ladile... Ima jugonostalgičara...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
