ПОБЕДНИЧКИ НИЗ СЕ НАСТАВЉА: Звезда освојила и Сремску Митровицу

Тако би гласио сажетак дуела два тима из главног града у сремској равници, у ком је Звезда ставила 17. овосезонску рецку у регионалном такмичењу.

Предуслов за победу над квалитетнијим и искуснијим тимом увек је жеља. Која се у самој игри одражава кроз чврстину одбране, трчање, агресивност...

Скок је елемент који прилично адекватно одсликава жељу. Звезда је већ на полувремену имала готово дупло више ухваћених лопти од тинејџера Мега Лекса (20:11). И ту би почела и завршила се прича о београдском дербију да не беше недопустиве ноншалантности црвено-белих у завршници.

Управо захваљујући опуштености која не приличи евролигашком тиму, младићи из Меге и поред партије која је била далеко од нивоа њиховог талента и могућности, имали су напад за победу.

Јокић који је пар тренутака раније украо лопту Калинићу смањио на 72:74, потом заједно са Муслијем зауставио Митровића, вероватно у жељи да буде јунак тријумфа ушепртљао се, све се завршило  Звездином контра и полагањем Блажича за 17. победу у серији.

У првих десетак минута Милојевићеви изабраници умешно су користили евролигашки умор звездаша, али то им није била одлика током целе утакмице. Црвено-бели су први пут до предности дошли у 15. минуту 27:26, до краја полувремена предност је порасла на осам поена разлике.

Резултатска приближавања Меге на пет поена заостатка, почетком, односно седам крајем треће деонице, те на четири средином последње етапе (62:66) била су више плод деконцентрације првотимаца екипе са Малог Калемегдана него значајне промене у игри домаћина.

Звездина предност је у 25. минуту први пут постала двоцифрена, домаћин је и поред успаванке заостатак смањио и натерао Радоњића да врати на паркет Вилијамса и Марјановића, Калинић је серијом од пет поена зауставио налет Меге, вратио мир свом тиму, потом и тројком чинило се ставио тачку на меч (38 минут 64:74).

Миљеновић и Јокић успели су да врате драж неизвесности, али до потпуног преокрета није дошло. 

Можда и због тога што нису играли попут вршњака из Северне Каролине, Дјука, Кентакија или неког колеџа "свит сикстин" домета, већ су на моменте више личили на ветеране. Са таквим приступом су изгубили и добар део шарма у игри због ког су омиљени у кошаркашкој јавности.

Са друге стране Радоњић ову утакмицу може да архивира као позитивну не само због увећања бодовног конта, већ и чињенице да су главне полуге сачувале енергетске ресурсе за дуел са Галатасарајем.

Утакмицу коју ће без дилеме пропратити бројне тензије због свега што се десило ван терена, спортски изузетно важан дуел за укључивање у трку за прва четири места и резултат преко свих очекивања.