POBEDNIČKI NIZ SE NASTAVLjA: Zvezda osvojila i Sremsku Mitrovicu

Tako bi glasio sažetak duela dva tima iz glavnog grada u sremskoj ravnici, u kom je Zvezda stavila 17. ovosezonsku recku u regionalnom takmičenju.

Preduslov za pobedu nad kvalitetnijim i iskusnijim timom uvek je želja. Koja se u samoj igri odražava kroz čvrstinu odbrane, trčanje, agresivnost...

Skok je element koji prilično adekvatno odslikava želju. Zvezda je već na poluvremenu imala gotovo duplo više uhvaćenih lopti od tinejdžera Mega Leksa (20:11). I tu bi počela i završila se priča o beogradskom derbiju da ne beše nedopustive nonšalantnosti crveno-belih u završnici.

Upravo zahvaljujući opuštenosti koja ne priliči evroligaškom timu, mladići iz Mege i pored partije koja je bila daleko od nivoa njihovog talenta i mogućnosti, imali su napad za pobedu.

Jokić koji je par trenutaka ranije ukrao loptu Kaliniću smanjio na 72:74, potom zajedno sa Muslijem zaustavio Mitrovića, verovatno u želji da bude junak trijumfa ušeprtljao se, sve se završilo  Zvezdinom kontra i polaganjem Blažiča za 17. pobedu u seriji.

U prvih desetak minuta Milojevićevi izabranici umešno su koristili evroligaški umor zvezdaša, ali to im nije bila odlika tokom cele utakmice. Crveno-beli su prvi put do prednosti došli u 15. minutu 27:26, do kraja poluvremena prednost je porasla na osam poena razlike.

Rezultatska približavanja Mege na pet poena zaostatka, početkom, odnosno sedam krajem treće deonice, te na četiri sredinom poslednje etape (62:66) bila su više plod dekoncentracije prvotimaca ekipe sa Malog Kalemegdana nego značajne promene u igri domaćina.

Zvezdina prednost je u 25. minutu prvi put postala dvocifrena, domaćin je i pored uspavanke zaostatak smanjio i naterao Radonjića da vrati na parket Vilijamsa i Marjanovića, Kalinić je serijom od pet poena zaustavio nalet Mege, vratio mir svom timu, potom i trojkom činilo se stavio tačku na meč (38 minut 64:74).

Miljenović i Jokić uspeli su da vrate draž neizvesnosti, ali do potpunog preokreta nije došlo. 

Možda i zbog toga što nisu igrali poput vršnjaka iz Severne Karoline, Djuka, Kentakija ili nekog koledža "svit sikstin" dometa, već su na momente više ličili na veterane. Sa takvim pristupom su izgubili i dobar deo šarma u igri zbog kog su omiljeni u košarkaškoj javnosti.

Sa druge strane Radonjić ovu utakmicu može da arhivira kao pozitivnu ne samo zbog uvećanja bodovnog konta, već i činjenice da su glavne poluge sačuvale energetske resurse za duel sa Galatasarajem.

Utakmicu koju će bez dileme propratiti brojne tenzije zbog svega što se desilo van terena, sportski izuzetno važan duel za uključivanje u trku za prva četiri mesta i rezultat preko svih očekivanja.