Брегар и девојке положили испит

После сваког великог такмичења поставља се увек исто питање, да ли је остварен резултат успех или не. Репрезентација Србије је на Светском првенству у Шпанији освојила дванаесто место и на тај начин остварила успешан резултат.

Сви у срспком тиму су пре пута истицали да је пласман у други круг први циљ, а он је остварен већ после прве утакмице против Пољске. Истина то је било и за очекивати јер је готово немогуће било да Србија изгуби од Камеруна.

У Шпанији смо видели реновиран тим будући да су у протеклом периоду најбоље играчице, Андреа Лекић, Драгана Цвијић, Катарина Крпеж-Шлезак, Катарина Томашевић, а нешто раније и Слађана Поп-Лазић, одлучиле да заврше репрезентативну каријеру.

У међувремену Урош Брегар је пробао јесенас да одигра квалификације за Европско првенство са искуснијим играчицама, али је пораз од Исланда био сигнал да су потребне промене.

Селекотр Србије је потом одлучио да на Светско првенство поведе младе снаге, уз неколико старијих, па је тако наш тим у Лирији и Гранољерсу играо са седам дебитанткиња.

Свеукупни утисак после планетарног шампионата је позитиван. Евидентна је била нова енергија у тиму која је стигла са селектором. Девојке су деловале први пут опуштено, смирено, концентрисано само на утакмицу. Имале су подршку стручног штаба, после сарадње са Љубомиром Обрадовићем, нови стратег је стигао као мелем за искусније играчице.

Можда Србија није имала на овом првенству индивидуално јаке играчице, као што је то био случај раније, али је зато имала тим  хомогену целину, која је одисала тимским духом и на терену и ван њега.

Поједине играчице су биле непрепознатљиве у односу на претходне године. Пре свега Јована Стоиљковић, којој је Брегар доделио улогу вође, капитенску траку. На терену је деловала смирено и пуна самопоуздања, решена да преузме одговорност кад год је требало, није се либила да шутира и са десет метара.

Анђела Јањушевић је пружила максимум, добила праву шансу у одсуству Јелене Лавко, и искористила је на најбољи начин. Током свих утакмица је била храбра, одлучна, борбена, самоуверена при сваком контакту и што је најважније  играла је одбрану. И то добро. Одлично је покривала двојку и заслужила сваку похвалу.

Голамнски тандем Јована Рисовић – Кристина Георгијев је оправдао сва очекивања. Чувари мреже су били на висини затадка у сваком мечу и на прави начин дајући ветар у леђа саиграчицама.

Популарна Змајче је била одлична, одбранила је најбитније ударце, скидала зицере, лако читајући намере противничких играчица. Са њом на голу наша репрезентација је деловала сигурно, имала добар ослонац у сваком тренутку.

Са Кристином Георгијев се одлично допуњавала, имала запажене роле и у неколико наврата доносила превагу у битним моментима.

Четири крила су заслужила све речи хвале, јер су чак три била дебитанткиње на великим такмичењима. Ловрић, Стаменић и Коцић, уз искусну Којић, су одиграле феноменално, храбро, чак ни против  светских имена из Русије или Француске нису задрхтале.

Смирене и одлучне бориле су се са најбољим играчицама света, погађале кад је требало, док су у одбрани водиле лавовски рат са прекаљеним и старијим колегиницама.

Штета што је ово Светско првенство остало скоро незапажено у домаћој јавности. Није то грешка ни играчица, ни стручног штаба.

Рукометни савез ће у наредном периоду морати озбиљно да поради на маркетингу и промоцији, јер је недопустиво да до самог почетка првенства 80 одсто државе и не зна да се игра планетарни шампионат.

Ни једно гостовање на телевизији (изузев председнице Милене Делић) није било, медији нису писали ни реч о државном тиму до два дана пред пут...

Штета због девојака да немају и ту подршку. Што се тиче Савеза, имале су све услове за добар рад и несметано тренирање.

Ближи се и мушко Европско првенство у Мађарској и Словачкој, где Орлови желе да наставе сјајне резултате остварене у квалификацијама.Штета би било да доживе судбину девојака, кад су ове ствари у питању.