Bregar i devojke položili ispit

Posle svakog velikog takmičenja postavlja se uvek isto pitanje, da li je ostvaren rezultat uspeh ili ne. Reprezentacija Srbije je na Svetskom prvenstvu u Španiji osvojila dvanaesto mesto i na taj način ostvarila uspešan rezultat.

Svi u srspkom timu su pre puta isticali da je plasman u drugi krug prvi cilj, a on je ostvaren već posle prve utakmice protiv Poljske. Istina to je bilo i za očekivati jer je gotovo nemoguće bilo da Srbija izgubi od Kameruna.

U Španiji smo videli renoviran tim budući da su u proteklom periodu najbolje igračice, Andrea Lekić, Dragana Cvijić, Katarina Krpež-Šlezak, Katarina Tomašević, a nešto ranije i Slađana Pop-Lazić, odlučile da završe reprezentativnu karijeru.

U međuvremenu Uroš Bregar je probao jesenas da odigra kvalifikacije za Evropsko prvenstvo sa iskusnijim igračicama, ali je poraz od Islanda bio signal da su potrebne promene.

Selekotr Srbije je potom odlučio da na Svetsko prvenstvo povede mlade snage, uz nekoliko starijih, pa je tako naš tim u Liriji i Granoljersu igrao sa sedam debitantkinja.

Sveukupni utisak posle planetarnog šampionata je pozitivan. Evidentna je bila nova energija u timu koja je stigla sa selektorom. Devojke su delovale prvi put opušteno, smireno, koncentrisano samo na utakmicu. Imale su podršku stručnog štaba, posle saradnje sa Ljubomirom Obradovićem, novi strateg je stigao kao melem za iskusnije igračice.

Možda Srbija nije imala na ovom prvenstvu individualno jake igračice, kao što je to bio slučaj ranije, ali je zato imala tim  homogenu celinu, koja je odisala timskim duhom i na terenu i van njega.

Pojedine igračice su bile neprepoznatljive u odnosu na prethodne godine. Pre svega Jovana Stoiljković, kojoj je Bregar dodelio ulogu vođe, kapitensku traku. Na terenu je delovala smireno i puna samopouzdanja, rešena da preuzme odgovornost kad god je trebalo, nije se libila da šutira i sa deset metara.

Anđela Janjušević je pružila maksimum, dobila pravu šansu u odsustvu Jelene Lavko, i iskoristila je na najbolji način. Tokom svih utakmica je bila hrabra, odlučna, borbena, samouverena pri svakom kontaktu i što je najvažnije  igrala je odbranu. I to dobro. Odlično je pokrivala dvojku i zaslužila svaku pohvalu.

Golamnski tandem Jovana Risović – Kristina Georgijev je opravdao sva očekivanja. Čuvari mreže su bili na visini zatadka u svakom meču i na pravi način dajući vetar u leđa saigračicama.

Popularna Zmajče je bila odlična, odbranila je najbitnije udarce, skidala zicere, lako čitajući namere protivničkih igračica. Sa njom na golu naša reprezentacija je delovala sigurno, imala dobar oslonac u svakom trenutku.

Sa Kristinom Georgijev se odlično dopunjavala, imala zapažene role i u nekoliko navrata donosila prevagu u bitnim momentima.

Četiri krila su zaslužila sve reči hvale, jer su čak tri bila debitantkinje na velikim takmičenjima. Lovrić, Stamenić i Kocić, uz iskusnu Kojić, su odigrale fenomenalno, hrabro, čak ni protiv  svetskih imena iz Rusije ili Francuske nisu zadrhtale.

Smirene i odlučne borile su se sa najboljim igračicama sveta, pogađale kad je trebalo, dok su u odbrani vodile lavovski rat sa prekaljenim i starijim koleginicama.

Šteta što je ovo Svetsko prvenstvo ostalo skoro nezapaženo u domaćoj javnosti. Nije to greška ni igračica, ni stručnog štaba.

Rukometni savez će u narednom periodu morati ozbiljno da poradi na marketingu i promociji, jer je nedopustivo da do samog početka prvenstva 80 odsto države i ne zna da se igra planetarni šampionat.

Ni jedno gostovanje na televiziji (izuzev predsednice Milene Delić) nije bilo, mediji nisu pisali ni reč o državnom timu do dva dana pred put...

Šteta zbog devojaka da nemaju i tu podršku. Što se tiče Saveza, imale su sve uslove za dobar rad i nesmetano treniranje.

Bliži se i muško Evropsko prvenstvo u Mađarskoj i Slovačkoj, gde Orlovi žele da nastave sjajne rezultate ostvarene u kvalifikacijama.Šteta bi bilo da dožive sudbinu devojaka, kad su ove stvari u pitanju.