Драговић: Ђоковић ми скратио пет година живота

Имала је Црвена звезда срећу да је са Александром Драговићем уговор потписала пре европског шампионата, јер би после фантастичне игре у осмини финала против Италије на Вемблију вероватно био у Милану, Интеру, Роми или неком другом великану са „чизме“.

Није желео да оставља у неизвесности вољени клуб и донео је одлуку да ј тренутак да испуни дечачку жељу, а кад је стигао одмах је показао класу и оно што се и знало - да је играч далеко изнад српског суперлигашког просека.

- Могуће је да би било понуда великих италијанских клубова, али нисам тип људи који размишљају о томе шта би било кад би било. Нисам хтео да идем у ризик, у неки рулет. Увек сам желео да доживим сан да играм једног дана за Звезду, сада се десило и веома сам срећан. Имао сам и лоше искуство са Првенства Европе 2016. године, промашио сам пенал и добио црвени картон. Никад се не зна шта може да се догоди. Желео сам да имам мирну главу, газим, као и што јесам – у зимским данима вратио је Драговић мисли на пролеће и лето.

На српској Маракани сте претходно играли два пута, као репрезентативац Аустрије и члан бечког клуба против Војводине?

- Прва утакмица за сениорску репрезентацију Аустрије, имао сам 18 година. И то баш против Србије у Београду, никада нећу да заборавим. Баш ме је ухватила нервоза, али одиграо сам ОК. Били смо бољи, а изгубили. Селектор Константини ми је дао шансу и увек сам му захвалан.

Јесте ли причали о тој утакмици по доласку у Звезду са тадашњим репрезентативцима Србије Станковићем и Милијашем?

- Мало смо се шалили. Кад ја кажем да смо били много бољи и несрећно изгубили, они ме питали: „А, шта је било у Бечу.“

Експресно сте стигли до првог тима клуба Аустрије, па и репрезентације?

- Прошао сам од шесте године све селекције Аустрије. Тај клуб и Звезда су ми у срцу. Можда и завршим каријеру у Бечу, имама сада у глави такву идеју, али није то близу.

Који звездашки сувенир у Бечу чувате из дечачких дана?

- Од кад сам дете навијам за Звезду због деде. Куповао ми је шалове, постељину за спавање, дресове, ишли смо заједно из Аустрије на утакмице. Нешто од сувенира је и сада ту.

Гледа ли деда сваку вашу утакмицу у Звезди?

- Неке јесте уживо, али већи део времена је у Аустрији. Опасна је ситуација са коронавурисом и желим да моји најближи буду безбедни. Здравље је најбитније у животу, небитни су и фудбал и новац у односу на то.

Деда је постао медијска Звезда што вас је „убедио“ да дођете у Црвену звезду?

- Хтели смо и он и ја до доживимо да ирам за Звезду. Имам 30 година, нисам дете, одлуку сам донео ја. То сам хтео, сада је шанса.

Како вам Звезда изгледа изнутра?

- Као што сам и мислио, велика је. Има притиска, што је нормално. Навијачи су феноменални. Даћемо све од себе да их усрећимо, борити се до последњег дана да освојимо титулу. Морамо да будемо искрени, Партизан игра добро и биће нам јако тешко, али не предајемо се и верујемо у да ћемо на крају ми да будемо први.

Први трофеј у сениорској каријери освојили сте као 18-годишњак у Аустрији?

- Био је то куп трофеј. Прва титула државног шампиона стигла је у Швајцарској кад сам играо за Базел.

У Швајцарској сте наговестили да ћете постати велики играч?

- Ех, да сам био велики играч отишао бих из Базела у Реал. Знам шта могу да покажем на терену, али неке ствари се нису десиле. Ипак, срећан сам шта сам све доживео у каријери. Имао сам диван период у Швајцарској, озбиљна је то била екипа.

Стигли сте до полуфинала Лиге Европе са Базелом...

- Жао ми је што нисам играо реванш у Лондону проти Челзија.

Јесте ли разговарали са Банетом Ивановићем пред утакмицу?

- Не. Фокусирао сам се да победим Челзи, много смо желели то сви у екипи. Баш смо их намучили. Кад кренеш у кревет важно је да можеш да се погледаш у огледало и кажеш да си дао све од себе. То је моја филозофија. Наравно, сви грешимо и нисмо машине.

Као играч кијевског Динама дали сте гол Челзију у Лиги шампиона. Посебан осећај, вероватно?

- На жалост, дао сам два. Један је био аутогол. Изгубили смо на крају 2:1.

Откуд у кијевском Динаму после тако добрих игара за Базел, вероватно због најбоље понуде клубу?

- Хтео сам да идем путем Немање Видића. Писало се после да ћу из Динама у Манчестер јунајтед, али није било понуде на папиру. Свуда сам имао успехе, показао шта знам. Нисам дошао до Реала, али морам да будем срећан. Колико само фудбалера није успело, не смем и нећу да кукам.

Ваша генерација у Динаму прекинула је шампионски низ Шахтјора?

- Имао је Шахтјор озбиљну екипу, скоро сви у екипи су из Бразила. Било је баш тешко да их скинемо са трона, али смо успели. У првој сезони освојио сам куп, па онда дуплу круну и још једну титулу.

Посебан успех био је пласман у четвртфинале Лиге Европе?

- Испали смо од Фиорентине. Имали смо успехе, избацили Порто из Лиге шампиона. Нисмо могли да се боримо са Барселоном, али оно што је било у границама реалности смо одрадили добро.

Како вам је било за живот у Кијеву?

- Као и овде. Свеједно ми је да ли сам у Кијеву, Београду или Бечу. Дошао сам због фудбала, а не лепоте града и излазака. Наравно, оде се на неку вечеру са девојком и пријатељима, али спорт ми је број један.

Девојка вам је подршка у Београду?

- Да, али не бих да превише причам о приватним стварима, спортиста сам...

Откријте нам барем какви сте у кухињи, није ваљда да девојка мора увек да спреми вечеру?

- Ха, ха...Хвала богу, има сервиса за доставу хране. Знам нешто и да спремим, месо или пасту. Ипак, више волим да девојка и баба кувају.

Које спортове волите да гледате осим фудбала?

- Тенис кад игра Ђоковић. Скратио ми је пет година живота. Ха, ха...Свака част за све успехе, капа доле! Невероватан је.

Познајете ли се?

- Не...

Ове сезоне није стигао да дође да посети фудбалере Црвене звезде као претходних, очекујете га на пролеће?

- Зна се колико обавеза има, тенис му је број један. Увек сам уз њега и надам се да га чека трофејна 2022. година.

Судећи по једној од објава на Инстаграм профилу, волите и НФЛ?

- То гледам на апликацији. Деда и девојка се буне кад пустим на телевизији.

Решење су два телевизора?

- Не желим да имам ТВ у спаваћој соби. Кад сам био млад играч у Аустрији увек сам гледао телевизију пред спавање, пробао сам у Базелу да се отарасим тога и схватио да ми много значи како бих био одморнији.

Били сте и на кошаркашкој утакмици Звезде?

- И нећу више, јер сам изгледа малер. Изгубили смо од Албе кад сам био у хали.

Волите ли филмове?

- Нађем нешто по „Нетфликсу“, било би досадно да је другачије. Нисам уопште другачији од осталих људи.

Део зимског одмора провели сте у топлијим крајевима?

- Волим зиму и снег, не бих могао, на пример, да живим у Мајамију где је само топло. Кад је Божић, требало би да буде снежно.

Какви сте у скијању?

- Никада нисам скијао...Ми у Бечу смо мало другачији од осталих Аустријанаца.

Где ћете живети кад завршите каријеру?

- У Бечу. То је мој град, ту сам одрастао и најлепше ми је.

Имаћете, можда, у пензионерским данима и статус рекордера по броју утакмица за репрезентацију Аустрије?

- Не занима ме то толико, колико екипни успех. Лепо је што сам пребацио 100 утакмица, да једног дана кажем деци шта сам постигао, али само је битан резултат репрезентације.

Нека буде успеха у баражу за Мондијал у Катару...

- Хвала. Надам се. Имамо тешку утакмицу у Велсу, надам се после и финале у Бечу.

И онда у групу са Србијом?

- Ха, ха...Не бих баш волео јер бих морао да победим и реванширам се за онај пораз на Маракани.

Узбудљива је година испред Драговића, уз две основне спортске жеље – освајање титуле са Црвеном звездом и учешће на Мондиајлу у Катару.